Актулена дилема конвенционала или органска храна, све више постаје интересантна како потрошачима који са неверицом прихаватају "нови талас" у исхрани, тако и озбиљних истраживача који су све више свесни значаја одрживе пољопривреде и обезбеђења довољне количине хране у условима измењене климе и интезивног притиска популације.


Суочени са константном дегарадацијом животне средине која чини простор за производњу хране јаваља се потреба изналажења правог решења у производњи хране. Генерални став који влада је да је органска храна здравија него она узгајана на конвенционалан начин, зато што садржи више антоксиданата, а мање токсичних метала и мање резидуа пестицида. Овакву констатацију потребно је поткрепити научним доказима и чињеницама како би, пре свега била доказана као тачна, а осим тога да би била прихваћена од стране друштвене заједнице.


Једна од студија усмерена на тему органске хране је Њукастл студија Органик Центра у Вашингтону. Поменута студија представља најопсежнију научну анализу органске хране данас. Званично названа "Високо антиоксдативна и ниска концетрација кадмијума, са мањом учесталошћу резидуа пестицида у органски узгајаним усевима: систематски преглед литературе и мета-анализа" (Brasnski et.al.), студија заснована је на анализи 343 резензиране студије из целог света које упоређују ефекте исхране органском храном у односу на исхрану конвенционалном храном. Резултати ове студије објављени су 15. јула у угледном Британском Часопису о Храни (British Journal of Nutrition), што је изазвало налет великог интересовања.



Истраживачи ангажовани у поменутој студији, пронашли су да ниво антиоксиданата у органским производима је од 19 до 26% виши него у конвенционалним. Ово може бити објашњено на два начина. Прво, биљке производе више антиоксиданата да би се заштитиле од штеточина, тако већа употреба пестицида, са намером сузбијања штеточина, изазива мању производњу антиоксиданата у биљци. Друго, јаваља се "ефекат разблаживања". Како објашњава Њукастл студија и Органик центар, интезивна фертилизација води ка повећању приноса, што уједно резултира "слађим производима" који садрже више скроба и угљених хидрата, док се количина минерала и витамина не повећава у складу са тим, већ остаје иста, без обзира на величину и масу плода, тако да су здраве фитохемикалије у мањим концетрацијама у високоприносним системима производње.


Број корисних антиоксиданата које би човек конзумирао, ако би се пребацио у потпуности на органске производе, био би једнак дуплирању количине конвенционалне хране на дневном нивоу. Процентулно изражено то је 20 до 40% увечање антиоксиданата у организму, али без истовременог поврћања калорија.


Даље, резултати студије показују нижи ниво токсичних метала, као што је кадмијум, у органским производима. Мада је ниво кадмијума у конвенционалним производима још увек унутар регулаторних ограничења и сматра се сигурним, научници ипак сматрају да акумулирање кадмијума у организму, приликом конзумирања малих количина у дужем временском периоду потенцијално постаје токсично за организам. Такође, се недовољно разматра "безбедна” количина коктел хемикалија које се користе у конвенционалној производњи. "Органик Центар" објашњава да су кадмијум, уз живу и олово, једине три токсичне хемикалије за које је Европска Комисија одредила максималан резидуални ниво (Maximal Residual Levels-MRLs) у храни.


Насупрот "Органик Центру", стоји став Гардијана и студија објављена 2012. према којој се закључује да "недостају чврсти докази да органска храна има заначајно више хранива него конвеционална храна, мада конзумирање органске хране помоћи људима да избегну ресидуе пестицида”. Без обзира на ове студије и различите исходе, постоји много првокласних разлога за куповину органских производа, и у најмању руку треба подржати системе пољопривреде који воде бригу о земљи и одрживости.


Потрошачи купују органске производе из много разлога, од оних који се односе на здравствене проблем до разлога за избегавање хемијских резидуа до добробити животиња (мада ознака "органско" не значи ништа када је реч о етици куповине- узгајаног меса), укуса и бриге за животну средину. Органска производња не доприноси деградацији земљишта и загађењу воде колико конвенционална пољопривреда, што је довољно да се таква производња подржи.



Без обзира што је конвенционална производња масовна и за генерације после "Зелене револуције" једини познат начин производње хране, треба сагледати и последице дугогодишње конвенционалне прозиводње на стање животне средине, земљишта и људског здравља. Може се уопштено рећи да данашњи тренд промовисања органске производње је заправо враћање на не-конвеционалне методе пољопривреде без употребе хемијских средстава у производњи, који су заправо постојали у период пре појаве пестицида.



Mr.sc. Ивана Трифковић

Текст преузет са http://agroeko.net/