Zdrava Srbija Instagram

МОНОПОЛ СЕМЕНА ?


Здрава Србија, 01.05.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Да ли ће се убудуће сејати семена само из производње великих мултинационалних компанија? Таквом одлуком ЕУ било би забрањено да пољопривредници продају семе из своје производње.Да ли ће нестати ретке, јединствене врсте ? Регулатива за маркетинг репродуктивног биљног материјала наћи ће се пред члановима Европске комисије 6. маја 2013. године. Европска комисија жели убудуће наметнути пољопривредницима и вртларима употребу стандардизираног семења. Старе и ретке сорте имају малу вероватност да ће бити одобрене, а њихова култивација биће кажњива законом – чак и када се биље сади на приватном земљишту.





Европска комисија ради ревизију Европске трговине семењем у виду нове регулативе. Одлука Европског суда из 2012. године дозвољава да пољопривредници могу продавати само ауторизирано семење. До сада, старе и ретке врсте које су се узгајале у малим количинама биле су изузете из од ових правила. Но, нова ће регулација онемогућити малим пољопривредницима или приватним особама да у будућности дистрибуирају властито семе.



Аустријске еколошке организације тврде да ће тако многе врсте конвенционалног поврћа и житарица нестати из култивације. Регистрација свих сорти постаје обавезна и доводи до комплетне унификације. Мали ће пољопривредници бити присиљени задовољити непрегледне бирократске и финанцијске препреке не би ли регистровали своје варијетете семења. Еколози се боје жестоке службене контроле која ће резултирати великим казнама за оне који узгајају нерегистроване варијетете биљака.



Потрошачи ће имати све мање слободе избора, мање разноликости хране, мање боја и окуса, и мање нутритивне вредности воћа и поврћа на својим тањирима. Свим потрошачима би требало бити доступно сво биљно семе, а посебно оно које је прилагођено локалном узгоју. Локално воће и поврће третира се с мање пестицида и ђубрива, захтева мање воде и тако смањује загађење околине. Ко ће имати користи ако нестану ретке и локалне сорте биља? Ко ће имати користи од нормизације семена? Само оне групе које већ поседују главнину тржишта семеном. Циљ великих мултинационалних компанија је контрола над целокупном производњом хране.



Европска комисија ће предати нацрт регулативе Европском Парламенту 06. маја 2013. године, а Парламентарци ће подићи своје руке. Европски грађани, највероватније не знају пуно о овој фундаменталној одлуци која ће бити изгласана у Парламенту. Да ли сте чули нешто о регулацији трговине биљним семењем на дневницима великих телевизијских кућа? Вероватно не.



Нацрт регулације рефлектује потребе индустрије, а не појединаца. Регулација захтева регистрацију биљних варијетета и сертификацију појединих лотова производње пропагацијског материјала – семења. Да би се регистровао у службеном каталогу, варијетет треба бити одређен (Distinct), високог степена једноликости (Uniform) и стабилан (Stable). Енгл. скраћеница ових карактеристика је DUS. У неким случајевима, већином за агрикултурне биљке, треба задовољавати критеријуме "вредности за култивацију и употребу" (Value for Cultivation and Use – VCU). Ове се карактеристике тестирају кроз узорковање на пољу, лабораторијске анализе и упоредбом већ постојећим регистрованим варијететима.


Шта ће Мајка Природа рећи на тачно одређене, једноличне и стабилне биљне варијетете? Ни једна култивисана, а ни "дивља" биљка неће побећи природним законима Еволуције, а тако ни ово бирократско каталогизовање. Живи организми никада неће бити тачно одређени и једнолични, а неће бити ни стабилни јер се прилагођавају условима у којима живе и јер се тако развијају. Зашто се у продаји смеју наћи само одређени, једнолични и стабилни организми, и зашто бисмо тим чином угрозили постојећи спектар биолошке разноликости?



Тестови одређености, једноликости и стабилности (DUS) су намењени разврставању биљака како би се на темељу тих карактеристика добио сертификат о биљном варијетету или приватно ексклузивно право на биљни варијетет. Модерни биљни варијетети су генетички веома слични због заједничке генеалогије, и тада постаје лако оствариво приватно право власништва. Било би јако тешко доказати ко је власник варијетета када би варијетет био врло хомоген (различит).



Тестови одређености, једноликости и стабилности (DUS) се спроводе у интензивној пољопривреди и у условима где се могу упоредити с индустријским семењем добијеног интензивним узгојем. Стога је процес регистрације дискриминација према мањим пољопривредницима, а погодује само великим системима.



Историјски гледано, систем сертификације уведен је двадесетих година прошлог века с циљем побољшања транспарентности и квалитете биљног семења на тржишту. Регистрација је у почетку била произвољна, али је преуређена у легалну обвезу средином прошлог века у ратним условима како би се форсирала агрикултурна продуктивност. Целокупан је процес уско повезан са фашистичком идеологијом одвајања "чистог и вредног" од "инфериорног" материјала, нпр. у немачком Трећем Раих-у. Обавезна законска регистрација се касније проширила у сврху подстицања модернизације и индустријализације агрикултуре истодобно штитећи интересе агро-индустрије.



Током задњих двадесет година постали смо сведоци масовног губитка генетичке разноврсности, индустријализација пољопривреде створила је огромне еколошке проблеме, док је агро-хемијска индустрија наставила доминирати над тржиштем семења – стога регулатива за маркетинг репродуктивног биљног материјала наставља исти деструктивни приступ према изворима хране. Систем обавезне регистрације и сертификације ће бити још више тоталитаристички, рестриктивнији и регулисан до најситнијих детаља – какав није било у прошлости. И наравно, мало је механизама заштите остало у рукама држава чланица ЕУ које сада неће моћи осигурати суверенитет хране на властитој територији.

Вртлари, мали пољопривредници, сељаци, фармери – сви они који желе сачувати биљно семе са својих поседа и који ће га размењивати бавиће се противзаконитим радњама!



Текст преузет са https://www.nutricionizam.com/>


Bookmark and Share

Mala Pijaca