Велике падавине и хладно време утицали су на ниске приносе у кошницама, а поједини пчелари имали су штете на својим пчелињацима услед појаве клизишта, олује и поплава. Штете су претрпели и пчелари са стационарним и селећим пчелињацима. Према неким проценама приноси су око 80% мањи у односу на просечну годину.


Хладно и кишовито време утицало је на то да су пчеле у пролеће прекидале легло у сред развоја, у багремовој паши су гладовале, на многим локацијама и после ње, нарочито код пчелара који не селе на сунцокрет. Ови климатски услови су такође утицали на мањи број нових пчелињих друштава као и на слабију производњу матица.


Једина паша која је дала неке вишкове је сунцокретова. Пчелари су извадили од пет до десетак кг меда по кошници зависно од локације, али је мало оних који имају могућност да селе пчеле на сунцокретову пашу у Војводину, тако да је принос меда код њих једнак нули.


Сходно тренутним условима најважније је ући у зиму са што квалитетније припремљеним пчелињим друштвима како би она била спремна за следећу сезону. Ако не могу сва друштва на пчелињаку да се оспособе за нормално презимљавање, боље је слаба друштва припојити јаким. Очекују се знатни губици јер велики број пчелара неће имати могућност да обезбеди велику количину вештачке хране како би прихранио пчеле.



Иста је ситуација и у Лесковачком крају, где такође није било никакве паше у периоду цветања багрема, па да би спремили своја пчелиња друштва сви пчелари морају додавати допунску прихрану у виду шећерног сирупа. Како ће се то одразити на зимско мировање морамо сачекати пролеће, али свакако ће сигурно имати негативан утицај на период зимског мировања, али и раног пролећног развоја. Надамо се да ће следећа година ипак на неки начин бити боља у сваком погледу за целокупну пољопривредну производњу у целој Србији.





Ненад Стефановић дипл.инг.пољ.