Пчелињак треба заштитити од јаких ветрова и по могућности оградити га и спречити приступ домаћих и дивљих (крупних) животиња у пчелињак. Ако животиње приђу пчелињаку могу да изазову потресе кошнице, који су у хладним данима врло опасни и могу да доведу до угинућа већег или мањег броја пчела или пак целог друштва.Често због потреса кошнице може да падне и половина клубета на подњачу, па је остатак пчела у клубету угрожен и може да угине. Ово је главни разлог да у зимском периоду, када су пчелиња друштва уклубету не сме доћи до потреса кошнице. Понекад и птице могу даузнемиравају пчелиње друштво, скупљајући мртве пчеле са лета. Најопаснији је детлић који, када се нађе на пчелињаку, пробија кошнице и на тај начи се храни пчелама, што може да угрози и цео пчелињак.

У току јануара дешава се да мртве пчеле затворе лето и тиме онемогућавају правилно проветравање кошнице. Обавезно, уз изузетно велику пажњу да се не поремети мир у кошници, треба очиистити мртве пчеле помоћу специјалне чистилице.Такође, у овом периоду на летима кошница може бити доста снега. Снег, по правилу, није опасан кад је на лету, јер је он порозан и пропуштаваздух. Али кад се снег отопи и нагло дође до захлађења, лед на лету може да затвори лето што није добро. Зато треба водити рачуна да се лед са лета благовремено скида.

Да би пчеле могле лако да уђу у кошницу за време лепих исунчаних зимских дана, испред кошница обавезно треба поставити грање, кукурузовину, рогоз и др. Пчеле које се враћају у кошницу често падају испред кошнице. Ако пчеле падну на грање, брзо ће се осушитии ући у кошницу.

У зимским данима треба повремено погледати да ли пчелиња друштва нормало зимују. С обзиром на то да је зими немогуће отварање кошнице, преглед се врши помоћу пластичног црева. Наиме, најбољи начин је да се један крај пластичног или гуменог црева метне у уво адуги на лето. По звуку који допире из кошнице може се утврдити дали пчелиње друштво нормално презимљава. Када је звук јасан и равномеран и тих, тада друштво нормално зимује. Ако је зујање дубоко то је знак да нешто није у реду: или је друштво без матице, или је у кошници сувише топло и нема довољно ваздуха. Одмах треба проверити лето и остале уређаје за вентилацију.

У случају да су мишеви ушли у кошницу,а то се познаје по великим количинама уситњеног саћа на лету и по зујању пчела, онда се кошница пренесе у затворени простор и најбоље је да се друштво које је напао миш пресели у другу исправну кошницу.


Ако је пчелињем друштву благовремено обезбеђено довољно хране, меда и цветног праха за презимљавање и рано пролеће (до нове паше), онда није потребно никакво зимско прихрањивање. Само у изузетним случајевима пчелиња друштва треба прихрањивати зими. Зимско прихрањивање се обично врши медним и шећерним погачама које се могу ставити на прорез хранилице. Преко погаче опет се ставља утопљавајући материјал.

Пошто пчелиња друштва мирују у току ова три зимска месеца и за то време троше веома мало хране, шта онда пчелама највише смета у ово време - хладноћа, ветар, влага или нешто слично? Одмах треба рећи да хладноћа пчелама много не смета. Највише им сметају влага и загушљивост. Због тога је добро проветравање кошнице веома значајно за живот и развој душтва.

Греше сви они који кошницу тако заштите и утопле да кроз кошницу не струји свеж ваздух.У тако пригушеним кошницама пчелиње друштво не живи, већ робује и лако оболева. Колико пчелињем друштву треба чист ваздух, кисеоник, најбоље показује то што се прво пролећно легло јавља до самог лета, практично у најхладнијем делу кошнице. Зато, пчелињем друштву треба оставити доста хране, очистити га од вароое, зазимити га у горњем наставку и обезбедити му добро проветравање кошнице. Све остало ће само друштво учинити и за себе и за пчелара.

Треба подсетити пчеларе, нарочито почетнике, да зимски период мировања пчела треба искористити за припрему прибора за наредну пчеларску сезону, затим за посету курсевима преко друштава пчелара, за проучавање пчеларске литературе, за планирање даљег развоја и пчелињих друштава и пчелара, и за упознавање са правном заштитом пчела и пчелара.

Уколико пчелар жели да направи другачији распоред кошница и да их помера у кругу свог врта, то може да учини у овом периоду. Пчеле после мировања од 20-25 дана, када се преместе на ново место, одмах усвајају тај положај као свој нормалан правац. Наравно, кошнице се преносе на рукама, врло лагано и пажљиво. Дакле, ако пчеле нису излетале из кошнице 20-25 дана, само тада се могу померати на нови положај (локацију).


Ненад Стефановић дипл.инг.пољ.