Заштита биља у органској производњи не представља просту замену пестицида који се примењују у конвенционалној пољопривреди пестицидима који су дозвољени у органској. Контрола организама који угрожавају принос у органској производњи ослања се пре свега на отпорност сорти, корисне организме, плодност земљишта, агротехничке и физичке мере, ротацију усева, здрав репродукциони материјал. Превентивне, агротехничке, механичке и физичке методе морају бити “први избор” у контроли штетних организама у органској пољопривреди. Тек ако постоји оправдан разлог и неопходност примењују се неке од активних супстанци које су дозвољене по директ. ЕC 889/2008, Анеx II односно домаћим прописима (закон и правилници).


У органској пољопривреди гаје се превасходно локалне аутохтоне или новостворене сорте отпорне према проузроковачима болести и штеточинама. Поред отпорних и мање осетљивих генотипова биљака у заштити у органској пољопривреди постоје значајне могућности коришћења биопестицида у ширем смислу: ботаничких инсектицида микробиолошких инсектицида и биофунгицида, биохербицида. Биопестициди у ширем смислу представљају:

- микробиолошке инсектициде и фунгициде (гљиве. бактерије, вируси);

- ентомофагне нематоде (нематоде које паразитирају штетне инсекте);

- пестициде деривате биљака (ботанички пестициди);

- феромони (егзохормони - инсеката; сексуални атрактанти);

- предатори и паразитоиди (инсекти који се хране штетним инсектима).



Ботанички инсектициди


Азадирахтин је једињење издвојено из неем дрвета. То је инсектицид широког спектра, који делује и као репелент (одбија штеточине), регулатор раста и инсектицид. Неем уље има такође инсектицидна својства. Ове супстанце сузбијају ваши, минере листа, гусенице земљомерки, лептире мољце, трипсе, штеточине листа и гриње.

Препарат:
Дирацтин: инсектицид биљног порекла екстракт биљке неем. Садржи азадирацхтин А 32 g/l. Дозе примене: 0,75-1,5 l/hа. Користи се у сузбијању: биљних вашију, трипса, лептирастих вашију, цикада на: поврћу, јабуци, крушки, шљиви, јагоди, брескви, кајсији, виновој лози. У нашим условима у огледима коришћен је и препарат НеемАзал.




Пиретрин је природни инсектицид изолован из праха осушених главица цветова биљке Chrysanthemum cinerariefollium. Примењује се у сузбијању вашију, гусеница, трипса и мољаца.

Препарати:
Pyros - нсектицид на бази природног пиретрина. Користи се у дози од 70-100 ml на 100 l воде, у воћарству и ратарству за сузбијање штеточина у органској пољопривреди;

Show - инсектицид природног порекла на бази ротенона 2% и пиретрина 0,5%. Дозе примене: 0,7-0,9 l на 100 l воде. Користи се у сузбијању: вашију, трипса, гриња, стеница, ларви совица на: јагоди и виновој лози.

Пиретрин припада инсектицидима широког спектра и токсичан је и за корисне врсте али је тај негативан утицај мањи због чињенице да се на лисној површини кратко задржава инсектицидна својства због своје фотонестабилности. Пиретроиди су синтетички пиретрини отровнији за инсекте од пиретрина. Пиретроиди се не могу користити у органској производњи.




Ротенон је такође естрахован из биљака родова (ботанички пестицид). Делује као контактни и дегестивни инсектицид. Ротенон је спороделујући препарат за бубе, жишке, пужеве, гусенице, трипсе, и гриње. Веома је ефикасан против инсеката са усним апаратом за грицкање, ране фазе у развоју гусеница који се хране листом, са мањим утицајем на старије гусенице. Ротенон је кратког дејства у природи и често приступачан у формулацији која садржи пиретрин. Ротенон није токсичан за пчеле.

Препарат:
Ротена. инсектицид биљног порекла екстракт биљке Derris elliptica, садржи 6% ротенона. Дозе примене: 0,25-0,3 l на 100 l воде. Користи се у сузбијању: лисних вашију, лисних бува, гриња, смотаваца, цветоједа, на:
јабуци, крушки, шљиви, брескви, виновој лози.

Рианиа је биљни дериват, често комбинација пиретрина и ротенона. Помаже у заштити од јабукиног смотавца, трипса, ларве кукурузног мољца. Токсичан је за рибе и друге водене организме, као и сисаре. Неопходна је заштитна одећа при примени овог препарата јер изложеност може бити опасна по здравље.

Сабадила је биљни дериват и може се користити као прашиво раствориво у води. Користи се као контактни и дигестивни инсектицид. Сабадила се може користити за сузбијање инсеката са усним апаратом за сисање и трипса. Токсичан је за пчеле.





Микробиолошки инсектициди


Bacillus thuringiensis (опште име је Bt) је микробиолошки инсектицид на бази токсина бактерије Bacillus thuringiensis. Различити сојеви бактерије сузбијају различите штеточине. Bt var. kurstaki (EG2348) i Bt var. barliner инфицирају гусенице и ларве, Bt var israelensis инфицира ларве инсеката који лете укључујући и комарце, B. popillae и B. lentimorbus инфицирају ларве јапанских пиваца у земљишту. Примена препарата Bt у пољопривреди даје велике могућности обзиром на специфичности везане за механизам деловања еколошке карактеристике. На нашем тржишту у поступку регистрације су препарати: Lepinox plus,
Rapax, Wormox.


Beauveria bassiana је гљива чије хифе продиру у тело инсеката и изазивају њихово угинуће. На телу угинулих инсеката стварају се споре наведене гљиве које омогућавају даље ширење. Висока влажност је погодна за развој гљиве, инфекција настаје у периоду од 24-48 сати, а инсекати угињавају након 3-5 дана. Постоји више сојева који испољавају патогеност према разним врстама инсеката. Код нас је у поступку регистрације B.
bassiana ATTC 74040 – препарат Naturalis. Ефикасан је у контроли беле лептирасте ваши, гриња, трипса, жичњака.


Једна од активних супстанци из групе дозвољених је и спинозад који настаје ферментацијом
актиномицете Saccharopolysora spinosa (ретка врста кончасте бактерије, присутна у земљиштима на
острвима, даје му “здрав” мирис). Спинозад испољава брзо инсектицидно деловање, дигестивно и
контактно, није класичан системик али има ограничено системично деловање. Због могуће
резистентности не примењивати га више пута сукцесивно у једној вегетацији. У води се спорије
разлаже, а у земљишту деградациони продукти задржавају биолошку активност више месеци. Токсичан
је за пчеле и пужеве, слабо токсичан за сисаре. Ефикасан је у контроли дефолијатора: ларви кромпирове
златице, гусеница лептира, мање је ефикасан у сузбијању биљних вашију, трипса и стеница.



Биофунгициди


Fusarium oxysporum Schlechtendal (сoj Fo 47) је гљива која је изолована из земљишта на југу Француске, и представља непатогени (авирулентну) сој патогене врсте истог назива. На гајеним биљкама она је конкурент истоименој патогеној врсти. Користи се у мерама заштите од судовних патогена који проузрокују увенуће биљака (F. oxysporum i F. moniliforme). Наведени непатогени сој гљиве штити биљке преко три независна
механизма:

а) конкуренција патогеним врстама у земљишту у зони корена за хранива;
б) директна конкуренција патогеним врстама у приступу местима за инфицирање корена;
ц) активирањем „имуног“ система биљака. Овај механизам води стварању фитоалексина који инхибирају стварање дигестивних ензима Фусариум врста.


Gliocladium catenulatum Gilman и Abott изолован је из земљишта у Финској. Комерцијалне формулације ове гљиве користе се у контроли Pythium spp., i Rhizoctonia врста у земљишту, али и за третмане болести које настају после бербе у (проузроковачи Botrytis spp., Didymella spp.,). Деловање корисне врсте је превентино кроз механизме: стварање антибиотика који уништавају патогене врсте; паразитирање патогених врста и
конкуренција за хранива.


Pythium oligandrum Drechsler, користи се у контроли већег броја земљишних патогена у стакленичкој, пластеничкој као и у производњи поврћа на отвореном. Конкурент је патогеним врстама за храну и стимулише раст и развој гајених биљака повећавајући њихову отпорност према патогенима.


Trichoderma harzianum Tul, сoj TH 11, T39 (Harzan) комерцијално је примењивана због своје особине да конкурише патогеним гљивама. Препоручује се за контролу врста рода Botrytis i Sclerotinia на поврћу. У зони корена гајених биљака постиже доминацију у односу на патогене врсте гљива.


У органској производњи дозвољена је примена гљива антагониста које ометају развој патогене гљиве. Једна од њих је Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte) који се користи у сузбијању трулежи цветова и плеснивости плодова.





Остала једињења


Бакар је средство неорганског порекла које се користи за сузбијање гљивичних и бактеријских болести воћака. Примењује се кад временски услови омогуће да се биљке брзо осуше. Бакар је токсичан за рибе. У случају пада температуре испод 10ºC или повећане влажности бакарни јон може на лишћу неких биљака изазвати ожеготине. Примењује се једино превентивно. Поновљено третирање може изазвати закржљалост у расту. Сама употреба мора бити на такав начин који минимизира акумулацију у земљишту, а од 1.1.2006
дозвољено је маx. 6 kg елементарног бакра/hа годишње у органској производњи. Огледи и практична искуства показују да су бакарни фунгициди ефикасни и у знатно нижим концентрацијама од препоручених. Тако, ако је у упутству наведена концентрација примене 0,3% у пракси се сличан ефекат постиже и са 0,1%. То нам омогућава да поштујемо ограничење у погледу количине примене, а такође да поновљеним третманом продужимо период заштите.


Криолит је неорганско једињење натријума, флуора и алуминијума. Може помоћи у сузбијању гусеница и инсеката. Материјал је токсичан за рибе.


Диатомејска земља је неоргански материјал. Састављен је од уситњеног егзоскелета микроскопских морских организама. Микроскопски делови су абразиви и гребу површину инсеката, пужева и гриња, изазивајући сушење штетних организама. Потребно је носити маску при примени препарата; удисање може бии опасно по здравље.


Минерално уље је смеша угљоводоника. Препарат се може користити као помоћ у заштити биљака од вашију, гриња, штитастих вашију и других инсеката меког тела. Минерално уље је контактни пестицид. Делује на површини инсекта гушећи их затварањем отвора кроз које инсекти дишу. Потпуно обухватање површине биљка или делова биљака је неопходно да би се уверили да су инсекти у контакту са њим. Зависно од нивоа популације и временских услова, можда се примена уља мора поновити. Примена уља када је температура висока (приближно 29-32°С) и влажност ниска, могу изазвати ожеготине на листу и ометају транспирацију биљака. Примена ових производа је оптимална у време кад је хладовина током дана и сунце не греје директно на биљку. Зимско уље се примењује једино када биљке нису у вегетацији .


Инсектицидни сапуни су контактни инсектициди посебног састава да не би разложили површину заштитног воштаног омотача листа. Инсектицидни сапун може сузбијати гриње и инсекте меког тела као што су ваши, и инсекте са усним апаратом за сисање. Слично минералном уљу, потпуно обухватање биљке је неопходно да би се обезбедио контакт са инсектима и можда је неопходно поновити примену зависно од временских услова.


Сумпор је неоргански елемент за сузбијање проузроковача пепелница и гриња и основна примена је превентивно сузбијање. Не примењивати га када су биљке третиране са уљем у последње четири недеље. Не третирати када је температура преко 28.5°С. Кородира метал: корстите респршиваче са пластичним деловима.


Креч и калцијум сулфат су једињења за контролу гриња, крушкине вубе и неких инсеката са усним апаратом за сисање. Такође се користе за фолијарну контролу болести. Да би се избегла фитотоксичност, не примењивати их 2-4 недеље након употребе минералног уља. Не користити када је температура изнад 29°С.


Феромони су хормони инсеката које делују као «хемијски сигнал» између јединки исте врсте. Неки су синтетизовани и углавном се користе као атрактанти (привлаче инсекте) у праћењу појаве инсеката. Феромони се користе најчешће из два разлога: праћење појаве и бројности неке штеточине и у циљу сузбијања. Сузбијање се изводи постављањем феромонских клопки у одређеној области што «збуњује» мужјаке штеточине који не проналазе женке и изостаје копулација и размножавање.





Биофумигација


Поступак биофумигације земљишта почиње сетвом биљака из рода слачица, Brassica (juncea i napus) које се расту до пуног цветања до када оне развију 20-30 t свеже масе по хектару. Биљке се након тога малчирају, а добијена маса уноси у земљиште фрезирањем. Ако је земљиште суво пожељно је извршити заливање односно квашење. Из глукозинолата зафрезиране биљне масе ослобађају се изотиоцијанати који доводе до редукције броја микросклероција патогених гљива и супресије ницања корова. Наведена мера нема штетног утицаја на гајење биљке.


Контрола коровских биљака своди се на механичке и агротехничке мере, а у перспективи ће се примењивати и биохербициди (пеларгонијска и сирћетна киселина; хербициди изоловани из микроорганизама и биљака). Упркос чињеници да већина стручњака сматра да су коровске биљке штетне, пре свега као конкуренти гајеним биљкама за воду, храну и светлост, што је начелно и тачно, коровске биљке у органском систему гајења могу бити и корисне. Наиме, коровске биљке могу бити извор органске материје која је пресудна за успешно одржавање плодности и микробиолошке активности земљишта тако што с повремено врши њихово тарупирање и заоравање. Поред тога, цветајуће коровске биљке спонтане флоре, или које су сејане у тракама око усева и засада, односно у њима извор су нектара за корисне инсекатске врсте што доприноси одржању еколошке равнотеже корисних и штетних врста и дугорочној одрживости производње. Контрола коровских биљака одвија се у неколико фаза: пре садње односно сетве, у току производње и после бербе.


У досадашњој пракси у Србији, због недостатака везаних за регистрацију биопестицида, у примени су била средства на бази бакра и сумпора. У експерименталне сврхе у периоду 2004-2010. год. примењивани су препарати на бази природног пиретрина (у сузбијању биљних вашију и цветоједа), ротенона и токсина Bacillus thuringiensis (у сузбијању гусеница штетних врста лептира). Постоји узражена потреба за увозом биопестицида: биолошких инсектицида и фунгицида као и паразитоида и предатора штетних инсеката




проф. др Слободан Миленковић
Мегатренд универзитет, Београд
Факултет за биофарминг, Бачка Топола




Литература

Alabouvette, C., Olivain Chantal and Steinberg, C. (2006): Biological control of plant diseases: the European situation. European Journal of Plant Pathology, 114: 329-341.

Copping, L. G., Menn, J. J. (2000): Biopesticides: a review of their action, applications and efficacy. Pest Manag Sci, 56, 651-676.

Harman, G. E. (2000): Myths and dogmas of biocontrol. Changes in Perceptions Derived from Research on Trichoderma harzianum T-22. Plant Disease, April; 377-393.-2

Milenković, S., Cerović, R., Glavendekić, M. (2001): Azadirahtin – insekticid biljnog porekla. Zbornik naučnih radova, INI PKB Agroekonomik, Vol. 7, 2, 87-92.

Milenković, S., Tanasković, S., Lazić, T. (2005): Azadirahtin – mogućnost primene u zaštiti bilja. Voćarstvo, 39, 149, 61-66.

Rosen, E. B., Sideman, E., Shelton, A. M., Smart, C. D. (2005): Resource guide for organic insect and diseases management. NYSAES, USA.