Zdrava Srbija Instagram

ОРГАНСКО СЕМЕНАРСТВО


Повртарство, 24.06.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Основни принципи конвенционалног и органског семенарства не разликују се битно, али се органско семенарство одликује низом специфичности неопходних да би производња семена испунила не само захтеве према сортном семену већ и према органским производима. У органској производњи препознају се следеће категорије семена:


1. Семе произведено методама органске производње.
У ову категорију спада семе и садни материјал, које се код једногодишњих биљака најмање једне генерације а код вишегодишњих биљака најмање у два вегетациона периода налазило у условима органске пољопривреде. Семе и садни материјал пореклом са парцеле у периоду конверзије се не рачуна да је произведено методама органске производње, осим у случајевима када је за заснивање таквог семенског усева коришћено семе или садни материјал произведен методама органске производње. (Берењи, 2008)


2. Органско семе.
Семе и садни материјал се сматра органским ако је произведено методама органске производње, а за заснивање такве производње је коришћено семе или садни материјал које је и само најмање три године одржавано и умножавано методама органске производње.


Семе произведено методама органске производње и органско семе могу се производити и од конвенционалних сорти, али крајњи циљ је да се органско семе производи од органских сорти.




Специфичности органског семенарства

Органска пољопривреда је у поређењу са конвенционалном веома мала по обиму па су и потребе за органским семеном релативно мале. Последица тога је мали број произвођача семена и мали избор сорти. Углавном се несташица јавља код семена поврћа и садног материјала воћака и винове лозе. Због малих количина, цене органског семена су у поређењу са конвенционалним семеном веома високе, што утиче и на поскупљење финалних производа органске пољопривреде на тржишту.

Технологија и техника производње органског семена је недовољно разрађена. У недостатку информација произвођачи се највећим делом ослањају на сопствено искуство што ову производњу чини високо ризичном и скупом. Као последица специфичности органске производње од којих су најважније забрана коришћења синтетичких средстава за заштиту биљака против болести и штеточина у пољу као и за третирање семена, органско семе често не испуњава оне норме квалитета које се постављају према конвенционалном семену. Врше се истраживања која имају за циљ да се разраде такве нове методе третирања семена физичким, хемијским и биолошким методама које су у складу са захтевима органске производње. Једно од решења проблема квалитета органског семена је да се органско семе или садни материјал производи изван региона гајења самог усева. На тај начин се повећава вероватноћа да на тим удаљеним регионима нису присутне болести и штеточине гајене биљне врсте па ће и произведено семе бити здравије. Важност енергије клијања и клијавости у органској производњи је већа од конвенционалне производње. С тога се врше истраживања могућности повећања клијавости и енергије клијања органског семена.



Упутство за гајење органског семена

Добра обрада земљишта је веома важна када је у питању гајење поврћа за семе. Земљиште не би требало да је закоровљено јер га је тешко сузбијати на органски начин, а то ће смањити приносе и квалитет (првенствено се мисли на чистоћу).



Припрема земљишта и ђубрење

Земљиште треба припремити тако да се обезбеди фина структура поготово код усева који имају ситна семена. Земљиште треба да има добар водно ваздушни режим и да задржава влагу како би се обезбедило добро ницање, а пораст био сталан.

У сврху постизања веће плодности и мањег ризика од појаве болести могуће је применити:

• Ротирање усева
• Коришћење одговарајућег предусева (легунинозе)
• Коришћење зеленишног ђубрива (заоравање зеленог или цветајућег усева)
• Мулчирање (сламом)
• Коришћење компоста биљног и животињског порекла
• Коришћење природних ђубрива.


I) Компост од печурака је у углавном у потпуности ђубриво у комбинацији са крвним брашном или брашном од пернате живине,а користи се углавном за повећаваје садржаја азота. Сасушена крв у комбинацији са иверјем (струготином) дрвета у виду малча је погодан за подизање нивоа азота.

II) Пепео од сагорелог дрвета подиже ниво калијума

III) Камени фосфат (млевени), подиже ниво фосфора,

IV) Екстракт морских алги, није ђубриво али стимулише раст и повећава отпорност на биљне болести

V) Инокулација микроорганизмима (гљиве и бактерије) код пасуља и грашка помажу при везивању азота из ваздиха.

VI) Међусезонски усеви као што су зеленишно ђубриво побољшавају органски састав и структуру земљишта а веома добро утичу на смањењу појаву корова.



Технике сејања

Семе се углавном сеје директним убацивањем у земљиште или пресађивањем расада из заштићеног простора. И семе и расад морају да буду произведени органски. Температура за сетву је лимитирана потребама поједине биљне врсте која се гаји (грашку, салати, ротквици, цвекли, црном луку и спанаћу пријају ниже температуре при ницању, док парадајз, паприка, краставац, лубеница, диња и плави патлиџан расту у условима топлијег земљишта - око 21°С).

Размаци између редова морају да су такви да обезбеђују несметан развој и раст биљке и цвета који ће дати несметан развој плода и семена. Добар размак обезбеђује и добро: проветравање, приступ инсектима, опрашивање. Биљке које се опрашују ветром су кукуруз шећерац и спанаћ, а инсектима се опрашују мрква, црни лук, кукурбитаце и куписњаче.


Корови инсекти и гљиве

Контрола корова и штеточина веома је важна да би се обезбедио висок принос и добар квалитет семена. У приозводњи се често дешава да инсекти после убирања једног усева пређу на други (са легуминоза на нпр. мркву). Други инсекти (нпр код купусњача) обрсте биљку која остане без листа што утиче на квалитет семена. Биљне ваши су посебан проблем јер излучију лепљиву масу (парадајз, паприка) што умногоме отежава бербу. Оне поготову су штетне јер успут шире вирусе који се тешки или уопште се не штите ни конвенционалним средствима, а велики и скоро нерешив проблем је код органских произвођача. Семенски усеви су на отвореном пољу у дужем временском периоду од меркантилних изложени су нападу патогена. Забележени су случајеви да патогени нападају и само семе, тако да се може компромитовати целокупна производња. Контрола оваквих патогена је у органском семенарству веома тешка и захтева правилне услове гајења. Уклањање корова ће помоћи да се популациона маса инсеката смањи. Једна од предности је да се поља са органским семеном не налазе у близини конвенционалног семена.



Биолошка контрола штеточина

Још један од начина контроле штеточина је биолошка контрола. Ова пракса је компатибилна са системом органске производње и не укљичује примену хемијских средстава. Дефиниција биолошке контоле била би смањење популације штеточина коришћењем природних непријатеља.


Биолошка контрола користи три врсте приподних непријатеља:

1. Прву групу чине паразитоидни инсекти који легу јаја унутар другог инсекта (Aphidius calemani која леже јаја унутар одраслих ваши).

2. Другу грипу инсеката чине предатори који једу друге инсекте

3. Трећу групу чине инсекти који се хране коровима (Hylobius transverovittatus)

Постоје патогени попут гљива, вируса, бактерија и нематода који могу да уништавају корове и називају се биохербицидима.



Убирање складиштење и сушење семена

Семе поврћа се дели на две категорије :

1) Оно које производи мокро семе (парадајз, паприка, кукурбитаце)
2) И оно које је суво ( купусњаче, легуминозе, лукови, апиаце..)

Метод убирања зависи од врсте семена која се убира. Када се врши убирање сувог семена водити рачуна да не долази до ломљења семена. Да би се смањило ломљење семена стабљике треба убирати док је још зелено и осушити га на отвореном пољу. Када је семе зрело може се покупити ручно или машински. Код овог начина убирања треба водити рачуна о моменту када ће убрана биљка дати највише семена.


Зрелост усева код мокрог семена углавном се одређује бојом плодова. Месо се користи за прераду (конзумирање), а семе се пере и одмах после тога суши. Нарочито треба бити обазрив код диње, како би се омотач око семена већ прањем скинуо и брзо осушио.



Дорада и чување семена

Када се семе ускладишти потребно је видети да ли је потребна нека дорада, како би се семе ослободило прљавштине или остатака стабла. Свако семе треба да је посебна јединица (партија и категорија) и треба га чувати на одговарајућој температури и влажности (50% и 19 °С).
























Органско третирање семена: технике пилирања

Комерцијална производња семена често пилира семе уколико је неправилног облика и уколико је ситно. Средства која се користе у пилирању нису ускључиво биљног порекла и нису дозвољене стандардима органске производње уколико на сертификату или декларацији није другачије истакнуто да је материјал који се користи за пилирање семена у складу са нормама органске производње.



Др Јасмина Здравковић


Bookmark and Share

Mala Pijaca