Органска биљна производња се све више одвија у њивским условима где је окружена интезивном конвенционалном производњом у којој се масовно користе синтетичка средства (минерална ђубрива, пестициди и друго). У таквим условима може доћи до контаминације њива са органском производњом. Једно од основних полазишта органске производње је забрана примене синтетичких средстава. Из тог разлога је Правилником о органској производњи (Република Србија 2009) дефинисано да ако произвођач истовремено примењује конвенционалну производњу и методе органске производње, дужан је да обезбеди просторно разграничење између површина са конвенционалном производњом и површина са органском производњом, односно да постави живи појас или другу физичку препреку којом се обезбеђује разграничење.



Органска производња је контролисана, а један од предмета контроле је и просторно разграничење, односно живи појас око органске парцеле. Сврха оваквог појаса је да се спречи утицај примене синтетичких средстава која се користе у окружењу органске производње. У оквиру просторног разграничења живим појасем производња се мора одвијати по органским методама. Добијени производ са тог дела парцеле није органски и за њега се по том основу не може остварити већа цена на тржишту. Све то оптерећује органску производњу у којој су према наводима аутора Пејовић и сар. (2010) трошкови пословања изузетно високи.

Једно од важних начела органске производње је такође очување и унапређење биодиверзитета. Интензивирање пољопривредне производње је у последњим деценијама изразито негативно. Непримерена употреба пестицида и осталих синтетичких средстава утицала је на губитак медоносних пчела и осталих корисних инсеката. Губитак природних опрашивачких заједница може да изазове драматичне промене у екосистемима и биодиверзитетима. Заснивањем просторног разграничења живим појасом у органској биљној производњи може се у одређеној мери побољшати стање биоразноликости у постојећим агроекосистемима.



Циљ спроведених истраживања је изналажење оптималног просторног разграничења живим појасом који треба да обезбеди одвајање површина са органском производњом од конвенционалне производње и тиме спречи контаминацију синтетичким средствима. Циљ истраживања је такође заштита и обнављање биодиверзитета које би се манифестовало повећањем броја корисних инсеката, полинатора и предатора, као и подстицање процеса биоконтроле у агроекосистемима. Све то треба моделирати на начин како би се добило зрно, односно сировина занимљива за прерађивачку индустрију и тржиште, а да се при том не повећавају трошкови производње.

Успостављање просторног разграничења вршено је на огледном полју Института „Тамиш” Панчево. Крајем 2008. засновано је демонстрационо поље по методама органске производње (Н 44° 56`, Е 20° 43`) (Угреновић ет ал. 2010ц). Поред одређивања биљне врсте за гајење у органској производњи обавеза је била да се дефинише биљна врста за заснивање просторног разграничења, односно живог појаса између површина са конвенционалном производњом и предвиђене површине за заснивање органске производње. За ту намену одабран је вишегодишњи морач сорте Војвођански.

У јесен 2008. њива је поорана на дубину од 30 цм, а затим је у пролеће 2009. извршена предсетвена припрема. Сетва је обављена 5. априла сејалицом за широкоредну сетву. Посејано је по 12 редова, са обе стране, тамо где се површина предвиђена за органску производњу граничила са конвенционалном производњом. Растојанје између редова износило је 70 цм, што је сагласно технологији гајења морача коју препоручују Дражић & Јевђовић (2002).

Семе је континуирано распоређено у реду. Сетва је обављена на дубину 2-3 цм. Тако је образовано просторно разграничење живим појасом ширине 8,4 м.

Крајем друге декаде априла 2009. никао је усев. У току производње у првој години изведене су неопходне мере неге. Прво је изведено једно међуредно култивисање, а затим једно окопавање за које је утрошено 12 дневница по хектару. Усев је у првој декади јуна затворио редове након чегаје остао незакоровљен до сазревања. Жетва је обављена 10. октобра и принос је износио 800 кг/ха.



У другој години гајења рано у пролеће образовала су се надземна стабла, тако да је усев већ у другој декади априла затворио редове. Робусна надземна биомаса биљака морача спречавала је раст и развој корова, па није било потребе за њиховим сузбијањем. Жетва је обављена 25. септембра, а принос је износио 1.000 кг/ха

Живи појас је праћен у години заснивања (2009) и у наредној години (2010). У току вегетационог периода у обе године вршена су фенолошка осматрања фенофаза − ницање, интензивни пораст (затварање међуредног простора), цветање и сазревање. За потребе израчунавања анализе користи и трошкова вршено је праћење варијабилних трошкова.

Предности овако постављеног живог појаса су у чињеници да је морач вишегодишња билјка, тако да постоје трошкови основне обраде, предсетвене припреме и сетве само у првој години, односно при заснивању усева. Робусна надземна биомаса чини ову биљну врсту јаким компетитором када су у питању корови. Стога су мере неге у борби против корова неопходне само у години заснивања усева.

У наредним годинама биљке образују надземна стабла рано у пролеће, а већ у другој декади априла затварају међуредни простор и бујна надземна биомаса спречава раст корова између редова (Угреновић и сар. 2010а). Коришћење једногодишњих гајених биљних врста (кукуруз, сунцокрет и слично) није погодно јер се производња мора заснивати сваке године. Изражен је проблем са контролом корова у усеву, што се одражава на повећанје трошкова органске производње.



Морач цвета дуго, од јула до октобра (Дражић 2004), а својим жутим цветовима и карактеристичном аромом привлачи велики број корисних инсеката (Угреновић и сар. 2010б). Великом продукцијом полена морач привлачи медоносне пчеле, које сакупљају нектар или полен. Ово је нарочито важно зато што при крају периода цветања морача постоји мали број медоносних биљака. Морач, такође представља погодно станиште за предаторе и паразитске осе (породица Сyрпхидае) које уништавају лисне ваши и гусенице (Маингаy ет ал. 1991). Сyрпхидае су врло значајне као опрашивачи многих биљних врста, али и као регулатори бројности штетних инсеката (Тхомпсон & Ротхераy 1998). Захвалјујући овим особинама морач доприноси заштити и обнављању биодиверзитета што се манифестује повећањем броја корисних инсеката, полинатора и предатора. Употребом морача у сврху заснивања живог појаса утиче се на ефикаснију оплодњу, а подстичу се и процеси биоконтроле у агроекосистемима.

Морач је лековита, ароматично-зачинска и медоносна биљка која се гаји због плодова богатих етарским уљима (2−6%) која се користе у прехрамбеној, фармацеутској и козметичкој индустрији. Уљане погаче, остаци после цеђења уља, богате су протеинима, шећерима и минералним солима и користе се као концентрована сточна храна (Крстић и сар. 1983). Осим у народној медицини, плодови, односно етарско уље користе се у научној медицини и ветерини. Технолошким поступком из биомасе морача добија се биљни екстракт који се користи као биопрепарат у превентивној заштити против пепелнице и пегавости плодова парадајза (Биофа, Био-Фарминг-Сyстемс 2010). Препарат изазива индуцирану отпорност биљака на патогене, нема каренцу и није опасан за корисне инсекте.

Одвајање површина са органском производњом засадом вишегодишњег морача од површина са конвенционалном производњом у циљу спречавања контаминације синтетичким средствима у складу је са Правилником о органској производињи (Сл. гласник РС, бр. 47/2009). О овоме сведочи чињеница да је за производњу на демо-пољу после обављених прегледа, овлашћена контролна организација издала сертификате за обе године истраживања (бројеви сертификата: ТАМ-194/09-ПА-СРБ-1, ТАМ-194/10-ПА-СРБ-1). Ширина појаса од 8,4 м обезбедила је разграничење њиве са органском производњом од конвенционалне и довољна је да спречи контаминацију синтетичким средствима из окружења. Са интензивним порастом биљака у живом појасу (већ од маја, све до касне јесени) заштита усева у органском систему гајења је све боља.



Због релативно једноставног методског поступка обрачуна, као и могућности веће практичне примене, за анализу користи и трошкова се углавном користи аналитичка калкулација на бази варијабилних трошкова (дирецт цостинг метход). Састављање овакве калкулације почиње утврђиванјем тржишне вредности остварене производње, која се добија као производ тржишне цене добијених производа и њихове количине. Од ове вредности се затим одузимају варијабилни трошкови производње добијених производа (Василјевић & Субић 2010). Резултат аналитичке калкулације на бази варијабилних трошкова је тзв. маржа или допринос покрића (бруто финансијски резултат).

У конкретном случају, калкулације су урађене на бази вредности производње и варијабилних трошкова који се остварују на површини од 1 ха за период од годину дана. Извршено је поређење линија производње морача са сунцокретом и кукурузом као биљних врста које се најчешће користе за формирање просторног разграничења живим појасом у органској производњи.

Анализирајући двогодишњи период (2009-2010), аналитичка калкулација посматраних линија биљне производње одсликава следеће резултате:
у 2009. години:
- вредност производње код морача,у односу на исту код сунцокрета, већа је за 14.000,00 РСД ха(односно за 15,56%)
- варијабилни трошкови производње код морача, у односу на исте код сунцокрета, мањи су за 33.380,00 РСД ха(односно за 40,07%)
- маржа покрића варијабилних трошкова код морача, у односу на исту код сунцокрета, већа је за 47.380,00 РСД ха (односно за око 8 пута).



у 2010. години:
- вредност производње код морача, у односу на исту код кукуруза, мања је за 30.000,00 РСД ха(односно за 27,78%)
- варијабилни трошкови производње код морача, у односу на исте код кукуруза, мањи су за 72.206,00 РСД ха(односно за око 7 пута)
- маржа покрића варијабилних трошкова код морача, у односу на исту код кукуруза, већа је за 22.206,00 РСД ха(односно за 23,03%).

Резимирајући приказане резултате, може се закључити да је у анализираном двогодишњем периоду (2009-2010) производња морача остварила видно бољи бруто финансијски резултат, како у односу на производњу сунцокрета тако и у односу на производњу кукуруза. Другим речима, цост-бенефит анализа је показала да је производња морача ефикаснија у односу на друге две линије биљне производње (сунцокрет и кукуруз), да има више преосталих средстава за покривање фиксних трошкова, као и да доноси већи профит.

Успостављање просторног разграничења у органској биљној производњи усевом вишегодишњег морача у складу је са важећим законом и правилником о органској производњи. Ово решење показало се као вишеструко корисно. Трошкови производње који су иначе велики у органској производњи нису били повећани. Производња морача остварила је видно болји бруто финансијски резултат у односу на производњу сунцокрета и кукуруза као биљних врста које се најчешће користе за формирање оваквог живог појаса.



Производњом морача добијена је и сировина чијом се прерадом може добити биопрепарат који налази примену у органској производњи. Такође, морач је ентомофилна биљна врста која цвета дуго, привлачи корисне инсекте, полинаторе и предаторе чиме утиче на одржавање и побољшавање биодиверзитета. Нјеговом употребом у сврху заснивања живог појаса утиче се на ефикаснију оплодњу, а подстичу се и процеси биоконтроле у агроекосистемима.


Владан Угреновић • Владимир Филиповић • Ђорђе Гламочлија • Јонел Субић • Мирослав Костић • Радосав Јевђовић