Кишно и хладно раздобље које је накратко зауставило редовне баштенске послове, напокон је иза нас. Пред нама су топли дани са много акције, посебно у повртњаку. Парадајз, паприке и тиквице сада можемо без страха посадити на отворено и препустити их благотворном деловању сунца. Наравно, то ће поврће ускоро требати и све више воде, како би се успешно развило и створило здраве, сочне плодове.

У том периоду органским баштованима интензивно је потребан малч. За оне који не знају, малч или настор, заправо је слој осушених биљака које стављамо на површину гредица како би смо спречили сушење површинског слоја тла.


Чак и баштовани који не малчирају своје гредице добро знају да је тло испод посуде са цвећем увек тамније боје и влажније од онога које је изложено сунцу. На исти начин делује и малч када њиме покривамо површину гредице. Он спречава влагу да испарава у атмосферу, па због тога биљке не морамо заливати тако често као оне које расту на гредицама које су непрестано изложене сунцу. Осим тога, тама коју ствара биљни покров битно отежава клијање корова, па зато вртове под малчем не морамо ни плевити тако често. То су најважније предности малча, но нису и једине. Будући да је састављен од биљног материјала, с временом се разграђује, претвара у компост и тако повећава плодност тла.

Траву коју смо оставили на сунцу треба повремено преокренути вилама


Ситно исецкани делови траве најидеалнији су материјал за малч јер се врло брзо разграђују

За малчирање, односно настирање гредица користе се разни биљни материјали, зависно од тога шта нам је при руци. У пракси то значи да готово све може бити малч; балирана слама која је остала након жетве житарица, сено које добијамо кошњом ливада, делови биљака заостали након чишћења или бербе, па чак и корови ако се нису осеменили. Ипак, због једноставности употребе, слама и сено користе се најчешће. У последње време нуде их чак и баштенски центри, али за сада по превисоким ценама. Но ако не требамо много малча, и ако желимо бити максимално економични у узгоју, тада и обичан травњак испред куће може бити одличан извор малча.




Малч од суве траве ставља се у слоју од неколико cm

Многи баштовани за кошење траве користе моторне косилице с корпом која аутоматски скупља остатке траве. На жалост, та се трава најчешће баца, иако би било много боље искористити је за компост или, још боље, за малч. У том случају траву из корпе требало би након косидбе разбацати на део терена и оставити да се добро осуши на сунцу. Будући да се делови траве лако слепе и врло брзо почињу да трулe, важно је да их повремено прозрачимо. У ту сврху набоље је користити обичне виле и једноставно окренути влажне делове траве према сунцу. Ако су дани топли и нема кише, ситно исецкани




Корнелија Бењовски Шоштарић


Текст преузет са http://domivrt.vecernji.hr/