Zdrava Srbija Instagram

Неискориштен потенцијал индустријске конопље


Ратарство, 18.08.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


На предавању Иницијативе за промену законске регулативе канабиса (Ирка), одржаног на Природно-математичком факултету у Новом Саду , закључено је како тренутна ситуација у Србији зауставља развој индустријске конопље. Потенцијални произвођачи сусрећу се са немогућношћу куповине квалитетног семена, ограничењима у законској регулативи и неразвијеном друштвеном свести.


Да би сејање индустријске конопље било могуће, потребно је одобрење Министарства пољопривреде, које се може добити уколико су испоштовани законски услови. Квалитет семена је један од услова, а с'обзиром да је она лоша, ове ће године на подручју Србије производња индустријске конопље бити незнатна.


У послератном периоду ова је биљка сејана на преко 50.000 хектара, док данас, иако постоје повољни услови за гајење , због незаинтересованости јавности, слабог образовања и непостојања текстилне индустрије у којима се конопља обрађивала и претварала у квалитетан материјал, она бива занемарена. Према наводима предавача и агронома Вука Раичевића , укупни трошкови садње индустријске конопље су између 850 и 900 евра по хектру, а очекивани принос од 800 килограма до једне тоне. Двоструко је исплативија од пшенице јер сазрева врло брзо, а сваки њен део је искористив.



У Србији се она користи за тов шарана и пастрмке, док се стабљика користи за грејање, будући да су угашене лесковачка Кудељара и београдско бродоградилиште те не постоји интерес за влакна биљке. Борис Селић , члан Ирке, наводи како је ова биљка много конкурентнија од осталих у погледу њене искористивости као хране за стоку, огрева и ђубрива.










Спуштање законског максимума количине психоактивног ТХЦ -а у индустријској конопљи са 0,6 на 0,3 је према наводима предавача Раичевића бесмислено јер сунчева светлост и влага могу утицати на повећање ТХЦ-а, што би за последицу имало целокупан илегалан урод . Разлога за бригу о злоупотреби конопље нема, узмемо ли у обзир да је количина дозвољеног ТХЦ-а у Србији око 30 пута мања од оне која се налази у биљци коју конзумирају уживаоци.



Матеја Баотић




Текст преузет са https://www.agroklub.com/


Bookmark and Share

Mala Pijaca