Квиноа, киноа (Chenopodium quinoa L.) расте у Андима на висинама преко 4000 m, на подручју Перуа, Чилеа и Боливије још пре 5000 година. Старе цивилизације Инка сматрале су је светом храном. Данас се култивише и у Колораду и др. Квиноа у бити није житарица, него семена биљка која је сродна спанаћу. Најчешће доступна врста квиноје је жуте боје, а постоје још и: наранџаста, розе, црвена, црна и љубичаста.


Осушене семенке (зрна) су мале (1-3 mm) ,боје слоноваче, изгледом и укусом личе на житарице. Високопротеинска је аутохтона житарица, користи се исто као и житарице. Хранљивија је од свих других житарица, благог је укуса, меке текстуре и лако се комбинује са другим јелима (слатко и слано). 100 g квиное има 360 калорије. Садржи 14,65 g протеина, 42,04 g угљених хидрата и 14,76 g масти. Не садржи глутен нити холестерол. Од минерала садржи: магнезујум, фосфор, калијум, натријум, цинк, гвожђе, манган, бакар, затим витамине А, групу B комплекса, C, Е и много дијеталних влакана (12,93 g).

Садржи свих девет есенцијалних аминокиселина (највише лизина) и сматра се најбољим извором биљних протеина. Највећи део њених уља је полинезасићен, тако да обезбеђује есенцијалне масне киселине. Осим семенки и листови квиное се користе за јело, имају укус сличан cпанаћу или блитви. Квиноа се користи слично као пиринач, прилог или додатак варивима, супама и меље се у брашно и користи за бесквасни хлеб.



Обично се кува уместо пиринча, за јутарње каше (кувана у води и зачињена воћним соком), као додатак чорбама и хлебном тесту, пасуљу или јелима од меса, за бисквите, за пуњење поврћа и сл.

Користи се и у облику салата са додатком махунарки са насецканим поврћем. Може се комбиновати и са интегралним пиринчeм. Брзо клија па се клице додају салатама. Клице квиное се користе и као укусан додатак сендвичима.


Лековита својства: повољан однос масти, минерала и витамина је превентива за оболеле од срца, крвних судова и дијабетес, за мигрену, регулацију пробаве и делује лаксативно. Има антиоксидативно својство јер садржи манган и бакар.



Контраиндикације: брашно се употребљава само у малим количинама, јер садржи горку супстанцу сапонин.


Код нас успева њен рођак брашњеник или дивљи спанаћ (Chenopodium bonus-henricus L.). Ова лисната биљка је укусна и здрава.





Текст преузет са http://https://www.bezgluten.net/