Органске киселине су добиле на значају у исхрани живине после забране коришћења антибиотика. Оне могу допринети унапређењу здравља код кока носиља, квалитета љуске јајета, виталности и производних својстава будућих пилади за бројлерски тов.


Нивои антибиотика испод терапеутских доза у великој мери могу побољшати степен искоришћавања хранљивих материја и стимулисати производна својства грла. Њихово дејство је многоструко:

- Виша је конзумација хране и апсорпција сварљивих материја са краћим задржавањем хране у пробавном тракту

- Боља је метаболичка ретенција енергије и азота у телу

- Мањи је губитак енергије код варења

- Повишава се ниво протеина у јетри, као и алкалне фосфатазе у цревима

- Измет је сувљи, са мање масти, токсичних амина, ароматичних фенола и амонијака

- Квалитетнији су имунолошки процеси

- Смањује се синтеза витамина, као метаболичке уреазе и појава секундарних обољења изазваних E. coli и Clostridium perfringens


Проблем је да су ови антибиотски додаци слични онима за лечење људи. Њихови остаци (резидуе) у производима за исхрану људи бликирају процес лечења, највероватније због сличности носача који служи као дисперзивно средство активних једињења. Стога су антибиотици у многим државама забрањени, као и адитиви храни, односно неспецифични стимулатори метаболичких процеса.



Гајење живине је посебно оптерећено стресним чиниоцима околине (комплетне смеше концентроване хране, неприродни смештајни и климатски услови у објекту, велики број грла концентрисан на мањој површини, висока производња по грлу...). стога научници чине напоре да у смеше концентрата уведу органске киселине које би требало да бар донекле замене употребу антибиотика, чинећи грла отпорнијим и производнијим, а без штетних утицаја њихових производа на здравље људи.


Улога додавања органских киселина је у одржавању пожељног микробиолошког биланса у пробавном тракту грла тј. однос грам-позитивних и грам-негативних микроорганизама. У исто време органске киселине побољшавају одрживост хране изложене ваздуху током манипулације и неутралишу токсичне хемијске и хемотерапеутске агенсе који се евентуално налазе у њој. Овај аспект је од посебне важности имајући у виду микроклиматске услове у објектима (висока влажност и температура ваздуха, запрашеност, присуство непожељних микроорганизама, продукти разлагања измета). Снижавајући pH вредност хране , пробавног система и микробне цитоплазме коче развој патогена, смањујући конкурентност микрофлоре за храном домаћина, што резултира бољим растом и перформансама грла.


Самостално или у различитим комбинацијама проучаване су: мравља, сирћетна, пропионска, бутерна, млечна, лимунска, јабучна, винска, фумарна и бензоева киселина. Посматрани су ефекти како на микроорганизме, тако и на производне показатеље. У оба погледа најбоље резултате показале је смеша бензоеве, фумарне, млечне, бутерне, мравље и пропионске киселине. Појефиначно посматрано бензоева и млечна киселина су супериорне због израженог утицаја на колиформне облике, како у желуцу, тако и у танким цревима. Закључено је да треба користити мешавине синергистичких киселина.


Физиолошки ефекти додвања мешавина органских киселина смешама хране огледају се у следећем:

- одржава се оптимални pH у желуцу, што ствара услове за нормалну активацију и функцију протеолитичких ензима чиме је варење протеина побољшано;

- повећаном укусношћу стимулише се конзумирање хране;

- инхибира се раст патогена;

- побољшава се сварљивост енергије и протеина уз мањи губитак азота;

- смањује се појава суб-клиничких симптома обољења; с

- мањује се продукција амонијака и микробних метаболита;

- повећава се секреција панкреаса и добар је утицај на морфологију и функцију гастроинтерстиналне мукозе;

- због идеалног пХ у цревима унапредјена је апсорпција минерала што је од посебне важности за коке носиље, као и грла која имају брз пораст.




Славко Младеновић дипл.инг.