Узгој винове лозе на окућници је најстарији начин гајења. У двориштима, поред кућа, гаје се појединачне биљке или групе од неколико биљака. У баштама, на окућници, може се гајити и неколико десетина биљака, нарочито у викенд зонама поред великих градова. Припрема земљишта за узгој винове лозе у двориштима и на окућници има низ специфичности.

У дворишту се, када је у питању узгој винове лозе , често растура земља која се обично копа из темеља и подрума. То су најчешће тешке иловаче, неповољних водно-физичких и хемијских особина за нормално успевање лозе. Због тога се ово земљиште припрема на годину дана пре сађења лозе. Најпре се на добро осунчаној страни зграде одабере погодно место за сађење лозе. Ако винова лоза није обасјана директном сунчевом светлошћу најманје 2/3 дана, онда је не треба ни садити у дворишту.



На одабраном месту се копају дубоке рупе. За сваки чокот ископа се рупа, дубине око 1 м и димензија сполјних отвора најманје 1 x 1 м. Тако ископана землја се помеша са 1/3 стајњака и 1/3 крупног песка и шљунка, како би се особине земљишта што више побољшале. Онда се ова смеша враћа у рупу и овлаш угази. По потреби се на дно рупе може поставити слој ситног камена или шљунка за дренажу, односно одвођење сувишних подземних вода. Сађење лозе се обавља у тзв. јамиће у пролеће, најбоље у априлу месецу, када се земљиште загреје на око 15 до 20 ºЦ. У сеоским двориштима посађени калемови се заштићују помоћу мрежа да их не би оштетила живина, мачке и друге домаће животиње.

Након пријема калемова и почетка развоја нових ластара, приступа се њиховој нези како би младе биљке достигле што бољи развој. У том циљу се врши заливање, обрада околног земљишта и уништавање корова, постављанје наслона и везивање ластара, заштита од болести и штеточина, ђубрење и прихрањивање лозе. Да би се што манје вршило третирање хемијским средствима против болести и штеточина, у двориштима се саде отпорније стоне сорте племените лозе, или међуврсни хибриди, који имају потпуну отпорност на гљивичне болести.



На окућници, у баштама или на викенд плацу, на извесној удаљености од куће, могу се засадити и по неколико десетина калемова. Обично се саде у редовима од по неколико биљака поред улазних стаза, или на ивицама дворишта према суседним власницима. У односу на “међу” суседних власника, редови лозе треба да буду удалјени најманје 1.5 м, како не би вршили засену. За ову сврху земљиште се спрема у пантљикама, или у тзв. траншејама. На неколико месеци пре сађења лозе, копају се канали, односно траншеје, дубине око 70 цм и ширине око 70 цм, а затим се ископана землја помеша са стајњаком, шљунком и крупним песком (по потреби) и враћа у канал. Када се лоза сади на површини од неколико ари, онда се земљиште дубоко изриља (на дубину од око 70 цм, односно 2 ашова дубине). То је врста риголовања земљишта, која даје најбољи квалитет превртања и слагања земљишних слојева. За пролећну садњу риљанје се обавља најкасније до октобра месеца претходне године, уз обилно ђубрење стајњаком.

У пролеће, у априлу, обавлја се сађење лозе у јамиће на класичан начин, уз примену заливања и ђубрења органским и минералним ђубривима. Након пријема засађених калемова, младе биљке се негују. Уз добру негу и развој, у трећој години се постижу први приноси грожђа (3-5 тона по ха).

За гајење лозе у двориштима и на окућници постављају се специјалне конструкције наслона, како би винова лоза послужила и као елеменат украшавања животне средине лјуди.

У неким виноградарским земљама, а нарочито у медитеранским земљама, у насељима поред мора, саде се појединачни чокоти поред путева и сокака. При томе се врши припрема земљишта и нега младих биљака на начин који је описан за сађење у двориштима. Стабла ових лоза су веома развијена и често се уздижу и по неколико спратова, како би се родни елементи распоредили на терасама зграда, на којима праве хладњаке и доносе одређену количину грожђа. Ова стабла треба добро оградити од стране улица и на тај начин их заштити од повређивања која могу да настану због кретања лјуди, стоке, машина и сл. Овакав начин гајења лозе се практикује у Црногорском приморју, где се сусрећу веома развијени чокоти у облику вињага, вењака и сличних начина узгоја лозе.