Резидба је ампелотехничка мера којом се успешно успоставља складан однос између растења и плодоношења, као и између висине и квалитета приноса. Основни циљеви резидбе су:


- Образовање основног облика стабле у младим виноградима

- Одржавање образованог стабла у дугом периоду родности чокота, како би сви његови делови били здрави, а сви органи лозе правилно распоређени у простору

- Нормирање броја окаца, ластара и гроздова на чокоту

- Регулисање растења и родности, успостављање и одржавање правилног односа између вегетативног развоја и висине приноса

- Регулисање квалитета грожђа, успостављање правилног односа између висине приноса, зрелости и квалитета грожђа

- Регенерисање старих и деформисаних стабала у циљу подмлађивања чокота

- Уклањање сувих и огољених делова стабла, као и делова који су оштећени под дејством града, јаких мразева и механичких повреда од машина



Оптерећење чокота родним елементима (родним окцима)

Винову лозу карактерише изражена потенцијална родност. За сваку сорту у складу са њеним биолошким особинама треба пронаћи оптималну оптерећеност родним елементима са циљем да се потенцијална родност претвори у реалну родност одређеног квалитета. Правилно је оптерећен онај чокот на коме се образује онолико гроздова колико одговара његовој реалној вегетативној снази. При томе се не сме занемарити квалитет грожђа.


У производњи стоног грожђа примарни значај се не придаје постизању високих, већ оптималних приноса који обезбеђују висок квалите стоног грожђа.Такав принос треба да обезбеди високо квалитетна органолептичка својства грозда: Облик, крупноћа, обојеност и уједначеност бобица у грозду. Повећање оптерећења чокота родним елементима има за резултат повећање приноса. У оваквим случајевима лоза „интервенише“ и својим унутрашњим резервама у тежњи да очува квалитет грожђа. Када повећање приноса пређе одређене границе опада квалитет грожђа – бобице су са мањим садржајем шећера и остају ситније.


Крајњи резултат преоптерећења чокота родом је слабљење вегетативне моћи чокота, што указује на његово исцрпљивање, а може да изазове и сушење чокота. У оваквим ситуацијама веома је важно да се одговарајућим агротехничким мерама ублаже наведене последице (прихрањивање, наводнавање).


У виноградарској производњи постоје ситуације када је чокот услед неправилно обављене резидбе недовољно оптерећен родним елементима.Тада настаје дебаланс између вегетативног и родног потенцијала, а као последица тога на чокоту се развија мали број дебелих и бујнох ластара. Због тога долази до слабије оплодње цветова, изражено је њихово осипање, као и трансформација цвасти у рашљике. Сазревање ластара је непотпуно што повећава осетљивост на ниске температуре у току зиме.


За сваку сорту у складу са еколошким условима гајења треба утврдити најприкладнију дужину резидбе.Тако например вршена су испитивања на стоним сортама као што су Кардинал и Рибијер где се види да при истом оптерећењу чокота родним елементима, а различитој дужини резидбе добијају се и различити резултати у погледу висине и квалитета приноса. Дужина резидбе зависи од степена родности окаца дуж ластара. Ова особина је генетски одређена.Међутим, на родност окаца значај имају климатски услови у којима су протицали процеси формирања и диференцирања цвасти, количина резервних материја у ластару и степен његове сазрелости.


Бобан Марковић