Сезона крушака је период од августа до октобра, иако постоји много различитих врста, тако да се могу наћи на пијацама и у продавницама скоро током целе године. Спадају у исту породицу воћки као јабуке и дуње. У зависности од врсте, крушке могу бити жуте, зелене, браон или црвене. Иако је позната чињеница да воће треба да буде део наше свакодневне исхране, често се, код деце најчешће, јављају алергијске реакције на поједине врсте. У односу на остало воће, занемарљиво је мала могућност да се алергија добије од крушака па се зато оне сматрају и хипоалергенским воћем.



Легенда о крушки

У грчкој и римској митологији крушка је била свето дрво посвећено трима богињама: Хери, тј.Јунони код Римљана, грчкој богињи Афродити или, према римској митологији, Венери и Помони - римској богињи плодности, воћа и воћњака. Древни Кинези су веровали да је крушка симбол бесмртности, пошто је дрво крушке дуговечно. Реч „ли" у кинеском језику означава и крушку и растанак, због чега, по тамошњем веровању, пријатељи и заљубљени парови нису смели да поделе плод крушке да се не би растали.



Порекло крушке

Ова воћка пореклом је из западне Азије. Има претпоставки да је била коришћена за исхрану још у камено доба. Какво год да јој је тачно порекло, сигурно је да се састав крушке доста променио кроз време. Све до 18. века, њено месо није било тако сочно и мекано као данас. Садашњи изглед и укус последица су култивисања ове биљке и укрштања са другим воћкама. Данас се највећи број плантажа крушака налази у Кини, Италији и Сједињеним Америчким Државама.



Дивља крушка

Поред питоме, наравно, постоји и дивља крушка (Pyrus pyraster), која је листопадно дрво висине до 20 метара, широке пирамидалне густе крошње и кратког, доста правог масивног дебла. Користи се као лековита биљка, а у воћарству као подлога за калемљење племенитих сорти крушака. Плодови ове воћке улазе у састав разних чајева.









Лековитост

Млади листови дивље крушке поспешују излучивање песка и каменца из мокраћних канала. Плод дивље крушке има хранљива и лековита својства. Свежи плодови садрже у просеку око 24 одсто воде, 13 одсто шећера, 0,2 одсто јабучне киселине, 0,4 одсто беланчевина, 0,3 одсто масти, 3,5 одсто пектина, 2,5 одсто несварљивих материја. Садржи витамине А и C, минерале: калијум, фосфор, магнезијум и калцијум. У људској исхрани зрео плод се користи за ракију, мармеладу и џемове. У народној медицини плод крушке се употребљава за воћни чај против кашља, упала, промуклости. Повољно делује на слузокожу црева. И танка љуска крушака садржи хранљиве састојке, тако да је не треба љуштити.




Данијела Ковачевић