Јесен је годишње доба које обилује бројним укусним плодовима. Сезона је бербе грожђа, јабука, али и кестења. Почетком октобра природа нас сваке године подари укусним и слатким плодовима кестена. Кестени или маруни су изразито здрави плодови који обилују скробом...


Сигурно нисте знали да дрво кестена ботаничари убрајају у воћке, али због начина и места раста спада и у шумско дрвеће. Најчешћа подела је она на питоме и дивље, иако их постоји неколико врста и подврста. Јесте ли знали да дрво кестена може живети и до пет стотина година?! Дуговечност је његова највећа одлика. Једно стабло кестена може хранити неколико генерација и свака генерација ће уживати у њему као и она прва.


Питоми кестен садржи врло вредне нутритивне вредности. Највећи постотак отпада на воду, чак 52%, а 43% представљају угљени хидрати (скроб), остатак отпада на минерале и витамине (калијум, фосфор, калцијум, гвожђе; витамини B групе, витамин А и C).


Питоми кестен најчешће беремо по шумама, а његово скупљање само што није почело. За скупљање плодова кестена се веже и терапијски учинак. Свакако препоручујемо шетњу шумом која ће вас испунити и ослободити стреса изазваног свакодневним обавезама.



Дрво кестена тoком цвeтaњa обилује слатким нектаром, којем не могу одолети пчеле те нас касније обрадују лековитим медом од кестена. Мед од кестена је природни еликсир код проблема с гастритисом, а помаже и код проблема с ослабљеном циркулацијом.


Дивљи кестен није јестив. Међутим, народна медицина препоручује га и често користи кад многих обољења. Дивљи кестен се најчешће користи у кремама и геловима код проблема с венама и капиларима. Иако није јестив, дивљи кестен је хвале вредан плод који се користи чак и за производњу козметике. Танин је главни састојак дивљег кестена, а управо се тај нутритијент користи за враћање чврстоће и сјаја коже.