У зависности од временских услова и током децембра месеца треба у воћњацима применити агротехничке мере које нису урађене у претходном периоду . Уколико временске прилике дозволе наставља се са садњом воћки. Због изузетно сушног лета и јесени припрема земљишта за садњу је била отежана па је мали број произвођача успео да садњу обави у новембру. Садњу не треба обављати уколико су температуре у минусу јер може доћи до оштећења кореновог система па самим тим и до слабијег пријема садница. Предност јесење и раније садње током зиме је што је коренов систем активан и током зиме па ће се пресеци на жилама обновити а младе жилице ће спремније дочекати почетак вегетације у пролеће што утиче на бољи пријем и пораст младих воћки.


Уколико то није урађено током новембра посађене воћке треба обавезно заштитити од дивљачи јер штете које направе зечеви и срне могу довести до сушења воћки или до слабијег пораста нападнутих стабала. Најбоље је оградити цео засад плетеном жицом али је та мера доста скупа па се у пракси најчешће стабла штите појединачно пластичним мрежицама , увијањем стабла тракама од натрон папира , шаровином и сл. Треба избегавати заштиту стабала од трака добијених сечењем пластичних џакова или ређањем пластичних флаша уз стабло. Од хемијских препарата могу се користити репеленти који својим мирисом одбијају дивљач. Премазивање стабла са ужеглом свињском масти или сланином може да одбије дивљач али је и контрапродуктивно јер маст се временом упије у кору па може доћи до сушења младих воћки.


Током зимских месеци засад треба редовно обилазити и реаговати уколико се примети да је на неким местима попустила ограда или очистити снежни нанос уз ограду. Прошла зима је била изузетно оштра и са доста снега па је таквих година пожељно разгрнути снег око воћки и тако онемогућити зечеве да дохвате скелетне гране . Зечеви се лако крећу по снегу кад почне да копни и тада могу дохватити незаштићене гране. Уколико смо проценили да је штета велика и да је кора огуљена око целог стабла тј направљен круг око стабла такве воћке у пролеће треба прекратити испод огуљеног места да би потенцирали пораст младара из тог здравог дела који мора бити изнад места калемљења.


Ако се садња не обави у току јесени саднице је потребно утрапити до момента садње. Са садним материјалом треба поступати опрезно како би се сачувао од исушивања, измрзавања, механичких оштећења као и од оштећења од мишева и зечева. Такође треба водити рачуна да не дође до мешања садница различитих сорти. Трапљење се може обавити у погодним просторијама ( надстрешице, гараже, шупе и др. ) где је као материјал за трапљење најбоље користити ситан и влажан песак. Трап се припрема тако што се на дно просторије набаци слој од 20 cm песка а до зида просторије целом дужином прави се слој од 50 cm песка. Саднице се ређају сноп до снопа до краја реда и набацује се слој песка преко корена. Затим се саднице ређају у други ред и поступак се понавља до краја. Код оваквог вида трапљења битно је одржавати одговарајућу влажност песка повременим заливањем. Код трапљења на отвореном потебно је изабрати погодно место које мора бити оцедито тако да се у трапу не задржава вишак воде. Трапљење се састоји од копања јарка дубине 40 до 50 cm или се плугом отварају бразде и саднице се постављају ( најчешће у сноповима или у редовима по 2 до 3 саднице). Преко кореновог система се набацује трошна земља или песак који се нагази да би се истиснуо ваздух између жила. Земљом полако попуњавамо јарак и правимо хумку 10 до 15 cm више него што су саднице биле у растилу. Саднице је потребно заштити од мишева постављањем цинкфосфид мамака и оградити плетеном жицом и тако спречити зечеве да оштете саднице.



Основно ђубрење воћних засада је обавезна агротехничка мера коју треба примењивати сваке године како би принос и квалитет плодова био добар. За ђубрење воћака користе се органска и минерална ђубрива. Да би одредили норме ђубрења пожељно је урадити хемијску анализу земљишта. На основу резултата анализе земљишта одређује се количина ђубрива као и формулација ђубрива. Од органских ђубрива најчешће се употребљава добро згорело говеђе или овчије стајско ђубриво. Уношењем стајњака у земљиште повећава се проценат хумуса, побољшава структура земљишта , микробиолошки процеси као и топлотни, водни и ваздушни режим земљишта. Количине стајњака зависе од тога да ли се употребљава сваке године, сваке друге или четврте године и крећу се од 10 до 40 тона по хектару. Стајњак се растура по целој површини засада и одмах по растурању се обрадом унесе у земљиште.


Од минералних ђубрива за ђубрење током децембра треба користити формулације ђубрива са смањеним садржајем азота а већим садржајем фосфора и калијума. То су ђубрива следећих формулација- 6:12:18 ; 8:16:24 ; 7:14:21 ; 10:20:30 ; 10:12:26 и др. Могу се користити и ђубрива 15:15:15 и 16:16:16 али ће због велике покретљивости азота кроз земљиште добар део овог хранива бити неискоришћен.


Пре појаве ниских температура пожељно је окречити дебло и ниже рамене гране како би спречили појаву пуцања коре дебла. До пуцања коре долази услед температурних колебања током зимских месеци а кора пуца најчешће са јужне и југо-западне стране дебла где је и најјаче осунчавање. Бела боја креча одбија сунчеве зраке и не дозвољава да дође до загревања дебла и кретања сокова из корена према круни.



Ђорђе Совиљ дипл. инг.