Огрозд је жбунаста, листопадна воћка. Назива се и грожђем севера, јер може да успева знатно северније од винове лозе, а његови плодови, бобице варирају по облику и боји, као и плодови винове лозе. У повољним условима може да рађа 30-40 година, а обилне и квалитетне плодове доноси до 15. године старости. Принос може бити 20 t/hа.


Жбун је висок од пола до два метра, а гране су усправно или благо разведене и по правилу трновите. Огрозд не образује коренове изданке. Гране могу бити вегетативне и репродуктивне. Вегетативне гране развијају се из спавајућих пупољака на доњим деловима скелетних грана.


Цветни пупољци огрозда формирају се, као и код других воћки, у години која предходи цветању. Цвета у априлу, кад је температура ваздуха 7-18 °С. Од почетка вегетације до почетка цветања прође 20-25 дана. Већина сората је самооплодна, али је њихова родност боља, а плодови крупнији са страним опрашивачи. Најповољнији услови у току цветања и оплођења огрозда су температуре ваздуха 15-20 °С, средња релативна влажност ваздуха 60-65 одсто и благ поветарац.


Плод огрозда најчешће је црвене боје покожице, али може да буде и жут, зелен или бео. Покожица је маљава или глатка. Плодови савремених сората могу да буду врло крупни и до 40-50 грама. Зелени плодови огрозда беру се у мају за индустријску прераду (компот), а зрели у јуну и јулу за потрошњу у свежем стању.


Огрозд тражи плодна, растресита, умерено влажна, добро дренирана и слабо кисела земљишта (рН 5,5-7,0), богата хумусом. Размножава се зрелим и зеленим резницама, ожиљавањем једногодишњих изданака, дељењем жбуна и калемљењем.



Избор места је веома битан при подизању засада огрозда. На већим надморским висинама (око 700) треба бирати благо нагнуте источне и југоисточне терене, а у нижим теренима (200 -300 m) одабрати северне и источне положаје. Места треба да су заштићена од јаких ветрова.


Најчешће се гаји као жбун или као жива ограда. У великим засадима огрозд се сади на растојању 2,5-3 m између редова и 1-1,5 m у реду. У живој огради растојање између биљака у реду је највише један метар, а на окућницама огрозд се може садити и гушће: 1,5-2 m у реду, због ручне обраде земљишта.


Резидба се своди на проређивање и замену старијег дрвета ради подстицања новог прираста, као и просветљивање унутрашњег дела жбуна. Резидба се обавља сваке године, а сваке треће треба да буде оштрија ради регенерације целог жбуна.


Ђубри се у јесен или зиму, комплексним ђубривима NPK 10: 12: 26, уз плитко заоравање, а у пролеће се прихрањује KAN-ом у два наврата, кад креће вегетација и пред цветање.


Огрозд се бере у неколико наврата код нас ручно и берба је отежана због трнова по целој родној гранчици. Плодови неких сорти су релативно ситни, 3-5 g, док новије сорте имају масу и по више десетина грама.




Светлана Ковачевић