О вегетативном и репродуктивном развоју трешње и вишње у великој мери одлучује квалитет земљишта, односно његове физичке и хемијске особине. Трешња, а нарочито вишња нису велики пробирачи земљишта.


Од физичких и механичких особина најважније је да је земљиште дубоко и са добром структуром, а важан је и квалитет здравице, односно да је земљиште дубоко, растресито, пропусно, умерено влажно и плодно. Најпогоднији типови земљишта за гајење трешње и вишње су гајњаче, алувијална земљишта, карбонатни черноземи и лакше смонице.


За успешно гајење трешње и вишње најпогоднија су умерено лака земљишта. Оптималан однос глине и песка је око 60 : 40%. Земљишта су непожељна ако садрже више од 60% укупне глине.


Трешња и вишња могу да се гаје и на сувим, песковитим земљиштима, где се препоручује наводњавање, као и већа количина ђубрива, поготово органских.


Трешњи и вишњи не одговарају тешка, збијена и влажна земљишта, зато што на њима оне слабије рађају и лакше измрзавају. Непогодна су и земљишта са плитким непропусним слојем, код којих долази до забаривања, па и до гушења корена и сушења стабла.


За успешно гајење трешње и вишње најпогоднија су земљишта слабо киселе или неутралне реакције. Добро би било да земљишта садрже најмање 2% хумуса, као и 7mg P2О5 и 20 mg К2О на 100 g ваздушно сувог земљишта.



За гајење трешње и вишње земљишта са већим садржајем (преко 10%) физиолошки активног креча нису погодна, зато што се на њима може јавити хлороза. На кречним земљиштима препоручује се подлога магрива, јер она подноси боље од осталих већи садржај креча.


Утицај земљишта на гајење зависи и од саме подлоге, па тако магрива подноси и мање плодна земљишта, сува, карбонатна док ако је подлога дивља трешња, она тражи плодна земљишта, односно дубока, растресита и умерено влажна.




Земљишни покривач представља важан еколошки чинилац за добро успевање и гајење трешње и вишње. Све покровне културе троше доста воде и хранива, које би иначе остале самим воћкама на располагање. Земљишни покривач има утицаја на водени, ваздушни, минерални и топлотни режим земљишта, као и на сам хумус и др. Зато треба водити рачуна приликом избора одржавања земљишта, па изабрати онај начин који највише одговара успешном гајењу трешње и вишње.



Закључак: од особина земљишта зависи избор врста и сорти за гајење. Физичке и механичке особине су најважније за добро успевање трешње и вишње, а ако оне нису одговарајуће, поправке су веома скупе и често неизводљиве, па је интензивно воћарство искључено. Уколико су физичка својства неповољна, она су се морала одговарајућим мерама поправити још пре подизања засада. Ако су хемијска и биолошка својства земљишта недовољна, она се лакше доводе у повољно стање.





Гвоздић Љиљана саветодавац воћарства и виноградарства