Под отпорношћу према суши подразумева се способност воћака да успешно подносе дуготрајнији недостатак влаге у земљишту и атмосфери, без осетнијих последива у погледу родности и продуктивности .Воћке се по својој наследној природи различито понашају према суши изазваној трајнијим недостатком влаге, па се и разврставају углавном у следеће четири групе:


- ксерофитне (маслина, бадем и др.),
- полуксерофитне (бресква, кајсија и др.),
- мезофитне (крушка, шљива) и
- хигрофитне (агруми, јабука и др.).


Када се појави недостатак воде кроз мањи притицај од потрошње, воћке су принуђене да се прилагођавају новим ситуацијама. Оне то остварују слабљењем својих физиолошких функција, а нарочито редуковањем растења и родности.


Садржај воде у органима воћака је различит: дебло, гране и лишће (50-70%), корен (60-80%), плодови (80-90% воде). На пример садржај воде у гранчицама зависи од њихове старости. У периоду зимског мировања старије гране садрже више воде од млађих. У периоду вегетације је обрнуто – на једногодишњим и двогодишњим гранчицама налазе се плодови за чије развиће је потребно доста воде.


Од укупне количине апсорбоване воде, воћке задржавају у својим ћелијама и ткивима само око 0,3%, док се остатак губи транспирацијом. Воћке имају висок транспирациони коефицијент (представља количину воде која испари са листа док се у њему синтетише 1g. суве материје и он се обично креће од 200-500 док за плодове достиже чак и 1.000)





Потребе воћака за водом зависе од више фактора:


1.Врсте и сорте
Jабучасте воћне врсте имају јачу транспирацију од коштичавих и захтевају више воде. Редослед воћака према потребама за водом: АГРУМИ> ЈАБУКА> ДУЊА> ШЉИВА> КРУШКА> ОРАХ> ПИТ.КЕСТЕН> ТРЕШЊА> ВИШЊА> БРЕСКВА> КАЈСИЈА> БАДЕМ. Сорте које касније сазревају траже више воде.


2. Подлоге
Вегетативне подлоге захтевају већу влажност од генеративних,


3. Старост воћака
Младе воћке интензивније расту и троше више воде од старијих,


4. Родност воћака
Родније воћке траже више воде,


5. Фенофаза вегетације
Највећа потрошње воде је у фенофазама интензивног растења младара и развоја плодова,


6. Количина минералних материја у земљишту и њихова растворљивост (ако је мања концентарција јона у земљишном раствору, воћке морају апсобовати више воде),


7. Метеоролошки чиниоци - Температура, влажност ваздуха и ветар.
Отпорност према суши условљена је интензивношћу транспирације и њеним регулисањем.




Воћке се штите од суше:

- Затварањем стома при недостатку воде,
- Савијањем лишћа ради смањења површине испаравања,
- Одбацивањем лишћа (ради смањења транспирационе површине). Лишће отпада од основе према врху. Највише је изражено код бадема, затим брескве, трешње, шљиве и кајсије,
- Формирањем ксероморфне структуре лишћа.


Ако у пролеће у време формирања листова влада суша они добијају ксероморфну структуру која се карактерише већим бројем стома по јединици лисне површине (лакше је затварање при недостатку воде), дебљом кутикулом а посебно воштаним слојем и јачом маљавошћу лишћа.


Листови на врху круне и периферији (посебно са јужне стране) одликују се ксероморфнијом грађом у односу на листове у доњем делу и унутрашњости круне. Доњи листови младара који се обично образују у повољнијим условима влажности, мање су отпорни према суши од горњих млађих листова. У горњих листова је већа концентрација ћелијског сока и извлаче воду из доњих листова.



Штетне последице недостатка воде:

- Успоравају се процеси синтезе а појачавају процеси разлагања (хидролиза), скроб и други полисахариди прелазе у растворљиве и повећава се осмотски притисак у ћелијама, појачава се катаболизам протеина у протоплазмни, Мањи је тургор у листовима, мањи степен отворености стома а тиме и усвајање СО2 и степен фотосинтезе,
- Слабије растење младара и корена,
- Лишће почиње да вене, а при јачој суши извлачи воду из гранчица или из плодова.
- Млађе лишће извлачи воду из старијег,
- Мање се образују цветни пупољци,
- Плодови масовно отпадају, а они који се одрже су ситнији, убрзано сазревају и лошег су квалитета,
- Мања је количина резервних храњљивих материја у органима и
- Већа опасност од мразева.



Заштита воћака од суше:

- Избор врста и сорти отпорнијих према суши (нпр. сорте које раније сазревају),
- Избор подлога отпорних према суши
- Избор хумиднијих положаја,
- Подизање ветрозаштитних појасева,
- Редовна обрада земљишта
- Наводњавање (савремени системи за наводњавање, који ће се примењивати редовно и по потреби).





Мр Небојша Младеновић, дипл.инг.