Трешња је данас једна од најпрофитабилнијих воћних врста које нема довољно на нашем тржишту. Разлог томе је то што су садашњи засади трешње подигнути на бујним генеративним подлогама односно сејанцима дивље трешње-врапчаре и магриве које имају веома бујан пораст те воћка постиже велике димензије које не дозвољавају формирање интензивног узгојног облика.


Високо формирана круна отежава бербу, резидбу и адекватну заштиту чиме се умањује профитабилност ове воћне врсте. У оквиру технолошког пројекта Иновације у воћарству и виноградарству један од важних истраживачких циљева јесте колекционисање и изучавање слабобујних, патуљастих и украсних форми вишње и трешње.




Појавом новостворених, кржљавих подлога као што су Gisela 5 и 6, Tabel Edabriz, PHL-A, PHL-B и др. вегетативних подлога омогућено је интензивније гајење трешње у густим засадима.



Стабла калемљена на овим подлогама су нижег раста те се лакше одржавају (орезују, штите, наводњавају, ђубре, беру) и пророде раније – већ у другој години након садње, те тиме постижу већу продуктивност. Густом садњом земљиште је максимално искоришћено, берба се обавља са земље што знатно смањује трошкове бербе а пуна родност се постиже већ у четвртој години.







Златица Крсмановић, дипл.инг. воћарства и виноградарства