Професионални воћари итекако знају колики је значај проређивање плодова у засадима бресака. Наиме, уколико се плодови не проређују због обилног рода остају ситни. Таква се стабла доста исцрпљују и следеће године слабије роде. Уз то на преродним стаблима долази до лома бројних грана као последица обилног рода. Зато се у годинама добре родности морају проређивати плодови а што је у савременим засадима бресака постала редовна агротехничка мера.


Осим тога, бресква и сама прореди део заметнутих плодова али у правилу никада довољно. Проређивањем се дакле добију знатно крупнији и лепши плодови, с укупно већим приносом по стаблу. Јаче проређивање се обавља на старијим и исцрпљеним стаблима а слабије на млађим и развијеним стаблима која су у доброј кондицији.



Ако је година сушна, проређује се јаче. Само проређивање се врши механички трешењем преродних стабала половином маја или ручно, врховима прстију. Плодови се на гранчицама проређују лагано с размаком 7-10 cm. Тиме се на дугим родним гранчицама оставља 5-6 плодова, на средњим 3-4 а на кратким 1 -2 плода.


У развијеним земљама се проређивање обавља прскањем хемијским препаратима за време или након цветања, што је једино и могуће практично решење у великим засадима бресака.