У људској исхрани воће чини врло важан део. Вода, влакна, витамини и све остало због чега људски организам треба воће, потребни су човеку током целог годишњег циклуса. Способност воћа да се као плод одржи што дуже, била је вредност коју је човек одувек ценио. Зато је јабука постала оно како је често називају - краљица воћа .


Јабука је више или мање округао плод воћне врсте Malus domestica из породице ружа ( Rosaceae ). Malus domestica је домаћа, култивисана врста из Малус групе. Човек ју је издвајао из популације и даље размножавао; прво само генетски, а касније вегетативно. Вегетативно размножавање је довело до данашње врсте Malus domestica која је издвојена из генетског базена Малус по супериорним квалитетима плода.


Човек је љубопитљиво биће, увек спремно проверавати старе закључке и тражити боља решења. Тако је, тражећи увек укуснији плод или стабло једноставније за узгој, стабло поузданије у свакогодишњем рађању, плод који се боље и дуже може чувати и да буде укуснији за јело, генетским манипулацијама (и наши стари су знали манипулисати геномом и стварати хибриде које су онда наши мало млађи стари називали старим сортама) добијали нове примерке. Даљим вегетативним размножавањем (кореновим изданцима или гранчицама) добијали су стабла истих карактеристика, па су касније те јабуке постале сорте . У том рату клонова (не заборавимо да су сви чланови исте сорте клонови - уз малену ограду је развој воћарства отишао корак даље, али о томе касније) неке сорте су се показале бољима од неких других те су те нове сорте истискале полако оне мање добре за нашег претка.



Време је наш најупорнији сапутник. Никуд му се не жури. Време упорно истим тактом иде, све стиже, сваког сустигне. Тако је кроз дуго време људског играња са природом (неко ће рећи играња Бога) велик број сорти креирао, велик број сорти из природе издвојио, размножио их, и у маниру Господара живота и смрти за неке сорте одлучио да су безперспективне и препустио их изумирању. Тако је данас згодан хоби понеког заљубљеника у природу или заљубљеника у старе сорте (условно говорећи старе сорте, јер старе су данас, а пре само 200 година можда су биле итекако нове и истиснуле неке тадашње старе сорте) прикупљати их, ограничено их размножавати и стварати колекције .


Без шале, то је хвале вредан посао и врло користан, јер база гена је основа за све генетске манипулације какве су и наши стари (попут наших старих сората) радили. Такво "играње Бога" је заправо нешто што нам је Бог дао у виду очију, разума и руку да можемо учинити нешто ново, створити нешто ново, као што и Он ствара.


Данас имамо неизбројив број сората (неки мисле да би их се набројало око 8.000 ). Унутар сората смо издвојили и велики број клонова. Само од јонаголда одмах могу набројати 10-так клонова, а тако је и са многим другим сортама. Поред тога, сваке године изађе мноштво нових сората са неким добрим и неким лошим особинама, а хоће ли проћи на тржишту то је посебно питање. Па, да би смо добили конкурента за размножавање, да би смо уопште добили кандидата, требамо хиљаде и хиљаде нових јединки које чине нови покушај природе да нам понуди јабуку супериорних карактеристика . До купаца стигне увек само плод, међутим јабука није само плод.



Зачудиће се многи, међутим баш ове комерцијалне сорте попут Златног делишеса , Ајдаред , Фуџија , Јонаголда, израстају у висока стабла, до 12 метара висока. Да, иста она јабука коју виђате по воћњацима, с оним плодовима које једете заправо је стабло које претендује да буде високо до 12 метара. Па како је онда могуће да у воћњацима расту до 3 метра висине? Многи сумњају у неке хемикалије и слично. Такве ћу морати разочарати.


Кад је човек мало боље проучио ботанику и физиологију биља, ишао је за мишљу како да истражи могућност припитомљавања јабуке. Да не буде тако висока, да буде више на дохват руке и да може те плодове брати са стабла, а не с пода. Не зна се тачно у које је време то човек схватио, међутим успео је повезати два различита организма, два различита стабла јабуке у један организам - открио је калемљење . Како је селекцијом добијао све боље и боље плодове, тако је касније тражио да добије и стабла јабуке која све слабије и слабије расту. И добио је стабла јабуке која расту свега 1,5 метар у висину! Нека стабла су затим утицала и на родност , на отпорност на болести, штеточине и физиолошке стресове попут суше или превелике влаге, па је онда користио различита стабла како би калемљењем (симбиозом) добио стабла која имају умерени раст стабла и добре плодове са дрвећа која иначе високо расту и нису погодна за производњу.


Намеравамо у серији чланака о јабуци мало опширније обрадити ову воћну врсту, она то заслужује. Дотакнућемо се њене ботанике, обрадићемо цео низ сората и подлога. Обрадићемо неке карактеристике савремених технологија, али нећемо занемарити ни хоби воћаре. Ићи ћемо и даље, јабуку ћемо посматрати и као прехрамбени производ и њене за здравље, живот и развој човека битне карактеристике, али и као објекат бизниса.




Јабука у свету је итекако велики бизнис па ћемо за воћаре, посебно професионалне воћаре дати пуно информација путем којих ће сопственим размишљањем моћи да одреде свој пословни пут . Јабука је данас велики посао и уз неке личне преференције према том воћу, произвођачи јабука морају имати јасне визије како водити свој посао. Без ширих информација и анализа истих је данас немогуће успешно се бавити тим послом.



Дамир Лучић дипл.агр.



Текст преузет са https://www.agroklub.com/