Питоми кестен (castanea sativa mll.) до скоро је код нас третиран као шумска листопадна врста. Међутим, имајући у виду хранљиву вредност његовог плода(велики садржај скроба, шећера, азотних материја) као и неке од важних витамина као што су B, C и витамин К, може се закључити да плод питомог кестена има изванредно велики значај у исхрани људи, домаћих животиња и дивљачи, тако да је ово значајна језграста воћна врста.


Питоми кестен у еколошком погледу заузима посебан положај и успева само у одређеним и за њега погодним стаништима. Пратиоци питомог кестена у природном станишту су шумске врсте, као што су храст, буква и бреза, што може служити као индикатор да се на површинама на којима се налазе поменуте врсте са успехом може гајити питоми кестен. Међутим, присуство калцијума у земљишту ограничавајући је фактор за нормалан раст и развој питомог кестена.


Наша земља има веома мало самониклог питомог кестена, али његово гајење у Србији није немогуће. Највеће ограничење је што немамо своје сорте, односно хибриде, нема калемљења кестена. У нашим климатским условима питоми кестен може да се сади од опадања лишћа до почетка вегетације. Пријем и развој садница зависе од његовог квалитета и начина припреме. Здраве и добро развијене саднице, пре садње се класирају по развијености. Тако се касније постиже уједначен развој стабала. Недовољно развијене и оштећене саднице се одбацују.


Затим се саднице, односно њихов корен потопи у смешу говеђе балеге, иловаче и воде. На добро припремљеном земљишту ископају се јаме довољно велике да се корен правилно распореди. На дно јаме наспе се плодна растресита земља у виду хумуса и на њу постави корен. Када се садница постави на одговарајућу дубину, на корен се наноси земља, добро напоји, дода 5 – 7 kg загорелог стајњака, а потом опет нанесе земља, направи се хумка висине 15 cm и тако остави до пролећа.


За подизање засада питомог кестена највише одговарају брежуљкаста песковита земљишта која су плодна, дубока и растресита. Питоми кестен треба садити на јужним, југоисточним, источним експозицијама у умерено континенталним условима. За успешно гајење кестена најпогоднија су земљишта са благим нагибом. Кестење се у кестеновој шуми брзо размножава из кореновог пања, семеном и садњом садница произведеним у расадницима. Ђубрење које се препоручује за употребу су амонијум – сулфат, калијум – нитрат и калијум – сулфат.




Сорте питомог кестена:


PRECOA MIGULE

Ова сорта је пореклом из Азије. Сазрева средином септембра, подлога из семена, окулирање на спавајући пупољак. Ово је сорта раног сазревања зато је занимљива, јер први плодови постижу већу цену. Стабло је нешто бујнијег раста, отворене крошње, брзо долази и род и добро рађа. У љусци су 2 – 3 нормално развијена крупна плода, светло – махагонијеве боје.


BOUCHE DE BETIZAC

Пореклом из Азије, ова сорта сазрева почетком и крајем септембра. Ово је крупан плодни кестен. Стабло питомог кестена средње бујног и више усправног раста, цветови су медоносни и занимљиви су за пчеле. Ова сорта је изванредно отпорна и највише се сади, плодови сазревају доста рано и зато постиже велику цену. Родност је врло добра, у љусци су два крупна плода тамноцрвенкасте-кестењасте боје. У другој години садње даје прве плодове.


MAROVAL

Порекло ове сорте је Азија, сазревање је почетком и средином октобра, подлога из семена, окулирање на спавајући пупољак. Ово је крупно плодни кестен. Стабло је средње бујног, благо усправног раста. У љусци су један или два врло дебела плода, сјајно-тамносмеђе боје.


MARSOL

И ова сорта је пореклом из Азије. Сазрева почетком октобра. Плод је крупан, стабло кестена је бујног и усправног раста. Родност је добра и редовна. У љусци су два или три средње крупна до крупна плода, сјајне црвенкасте боје.



Снежана Јањић, дипл.инж.