Због свог познатог укуса, састава и вишеструке могућности за индустријску прераду и коришћења као стоног воћа, кајсија је једна од најцењенијих и најтраженијих врста воћа. Међутим, последњих деценија гајење кајсије у нашој земљи стагнира. Смањен интерес за гајење кајсије резултат је њене стенотопности према условима станишта, великом ризику произвођача због осетљивости засада према ниским температурама и пропадања због биљних болести, као и несигурним тржишним приликама (нестабилне цене и нерегулисан откуп).


Природни услови:

Кајсија се код нас гаји у доста узаној амплитуди природних услова. Климатски јој одговарају подручја умерено континенталне климе, а лоше резултате постиже на положајима угроженим од касних мразева, ветровитим и подручјима угрожених градом градом. Највише јој одговарају благо до умерено нагнути терени уз греде на висинама 200-600 м.

Кајсија најбоље резултате постиже на земљиштима неутралне, слабо киселе или слабо алкалне реакције, бескарбонатним или слабо карбонатним. Присуство карбоната веће од 5-6 % може да изазове хлорозу. Такве особине у централној Србији највише испуњавају смонице и гајњаче, а у Војводини чернозем и земљишта на песковима.


Сорте:

У нашој земљи се гаји више сорти, с тим да се последњих година тежиште ставља на средње ране и средње касне сорте. Најзаступљеније су мађарска најбоља, кечкеметска ружа, амброзија и друге.


Подлоге:

Кајсија се најчешће калеми на вегетативне подлоге (белошљиве), или сејанац џенарике, а у зависности од циља који се жели постићи користе се и друге подлоге.


Технологија подизања засада:

На претходно поораном земљишту копају се јаме димензија 70-90 цм ширине и 30-50 цм дубине. Размак садње код садница произведених на белошљиви ( које се не орезују или нередовно орезују) је 6х6 м или 7х6 м, а код садница калемљених на сејанцу џенарике које се орезују је 5х6 м.



Технологија гајенХа

Засади се редовно (просечно 2 пута годишње) ротофрезирају. У млађим засадима нужне су мере окопавања и заливања у сушним годинама. Ђубрење засада се врши почетком вегетације (после топљења снега) применом око 600 кг НПК (15:15:15) ђубрива по 1 ха одраслог засада, или око 2 кг ђубрива по одраслом стаблу, које се растура у периметру круне.

Заштита засада подразумева мере које се примењују у предвегетационом периоду, односно у току вегетације. Пре фенофазе цветања третирање се врши креозаном и бакарним кречом. У фази прецветавања врши се сузбијање шљивине осе, дефолијатора и смотаваца препаратима Фосфамид, Системин и др.

У току вегетације врши се једно до два третирања препаратом цинеб. На 3-4 недеље пре зрења обавља се заштита плодова од трулежи (Беномил и слични препарати).


Принос и приход

Оптимална родност засада наступа после 8-9 године старости, када се уз благовремену негу и заштиту могу очекивати приноси у родној години око 15 т/ха (учесталост рађања доста варира).


Трошкови подизања и неге засада

Сума €
Орање земљишта (1 ха) 200
Копање јама (70´40´240) 100
Садни материјал (240´10) 240
Ђубриво 300
Сађење 100
Трошкови подизања засада 940



Трошкови неге од 1-5 године

Сума€
Заштита (заштитна средства и рад) 300
Орезивање 60
Фрезовање и окопавање 240
Трошкови неге 600



Трошкови бербе амбалаже и транспорта

Сума €
Трошкови бербе 1000
Амбалажа 300
Трошкови пласмана 350
Трошкови бербе 1650



Принос и приход

четврта година 3000 кг х 0.5 € 1500 €
пета година 5000 кг х 0.5 € 2500 €
шеста година 9000 кг х 0.5 € 4500 €
седма година 12000 кг х 0.5 € 6000 €
осма година 15000 кг х 0.5 € 7500 €


Време поврата уложених средстава

Година Трошкови (€) Принос/ Приход Кум. губитак / добит
0. 940 -940
1. 600 -1540
2. 600 -2140
3. 600 -2740
4. 1500 1500 -2740
5. 1750 2500 -1990
6. 2050 4500 +460
7. 2250 6000 +4210
8. 22500 75000 +94600

Уложена срадства се у потпуности враћају у седмој години животног века засада или у трећој години полодоношења. У четвртој години плодоношења остварује се добит од 42100 дин која се дели сразмерно учешћу кооперанта у подизању и организовању засада.


Владан Трандафиловић, дипл.инг.
спец.ампелографије