При заснивању засада јагоде веома је битно изабрати праву парцелу, добар садни материјал и правилно извршити припрему земљишта. Услови за добар узгој јагоде су потпуна изложеност сунцу, добра проветреност, обезбеђеност довољне количине влаге и заштита од ниских температура и пролећних мразева.
Јагода се може гајити до хиљаду и више метара надморске висине уз избегавање терена који су склони појави касних пролећних мразева. Препоручују се терени са доста снежног покривача који се дуже задржава јер се тиме штити лист и бокор од измрзавања.
Најбоље је да парцела буде на благом нагибу, без задржавања површинских или подземних вода чија појава утиче на гушење корена и појаву трулежи корена. Земљишта на којима се вода задржава су веома лоше структуре која је неповољна за узгој јагоде.
Добра проветреност уз појаву благих ветрова веома повољно утиче на здравствено стање јагоде, смањују су предуслови за појаву болести и штеточина. Јаки ветрови и ниске температуре неповољно утичу на опрашивање тако да терене са овим особинама треба избегавати.
За подизање засада органске јагоде не треба користити лака али не и превише тешка земљишта. Лака земљишта је у органској производњи тешко избалансирати и снабдети са довољно хранљивих материја.
Припрему земљишта обавити најмање месец дана пре садње, док би план коришћења парцеле требало имати 2-3 године пре подизања засада. Разлог је припрема парцеле у смислу акумулације хранљивих елемената и ослобађање од корова гајењем одређених биљака у плодореду.
За ђубрење осим стајњака из еxтензивне производње и компоста добро је гајити и заорати и неку детелину или стрнину, раж, овас. Данас постоје пелетирана органска ђубрива(стајњак) која су без семена корова и гљивица и све више се користе у производњи поврћа и јагода.
Припрема земљишта за садњу се састоји у орању и тањирању односно уситњавању како би се што лакше направили банкови. Банкови са фолијом и системом за наводњавање - јесу систем гајења јагоде за органску као и за конвенционалну производњу. Уместо фолије у органској производњи може се користити уситњена слама како за застирање банкова тако и међуредног растојања. Слама штити земљиште од исушивања, одбија инсекте, може се искористити за компостирање или заоравање.
Треба знати да слама не може бити из интензивне производње а вода којом се наводњава мора проћи анализу. Наводњавање је најбоље планирати системом „кап по кап“ који се инсталира приликом формирања банкова и застирања .
Садни материјал мора испунити захтеве Закона о органској производњи, а то је сертификат да је органски, за сада само увозни. С обзиром на ограничену могућност коришћења средстава за заштиту за подизање засада користити отпорније сорте, а то је сада на нашем тржишту Зенга Зенгана – индустијска сорта, некада гајена али неоправдано запостављена.
Најидеалније би било да се јагода користи као једногодишња култура а у плодосмену да су укључене: траве, детелина, раж, озима стрна жита, купусњаче. Предусевима се обезбеђује довољна количина хранљивих елемената у земљишту за плодове јагоде у години узгоја. Овим начином планирања плодосмене обезбеђује се парцела, са мало корова, добром основом за исхрану јагоде.
Јагоди је најнеопходнији азот у периоду после садње што се обезбеђује стајњаком у количини 15-20t/hа и заоравањем зелене масе. Треба обратити пажњу на унос азота чија количина у органској производњи не сме да пређе 170kg/hа годишње ради загађења воде и земљишта нитратима. Калијум и остали хранљиви елементи могу се унети пелетираним органским ђубривима којих има све више на тржишту.
Заштита од болести и штеточина у органској производњи је заснована пре свега на превентиви и употреби малог броја средстава која су дозвољена у органској производњи (бакарна средства и сумпор). На тржишту се нуди све више средстава на бази еxстракта биљака (из увоза) или оних које произвођачи могу сами спремати од прикупљених биљака из околине.
Најбоља заштита је превентива у погледу услова гајења. Плодосмена, избор сорти, здрав садни матерјал, оптимална исхрана биљака азотом и мере усмерене на одржавање околних парцела су скуп мера које су изузетно значајне у превенцији појаве болести и штеточина.
Златица Крсмановић, дипл.инг.воћарства и виноградарства