Према предању, осим храста и тисе, треће „магично“ дрво наших предака био је дрен (Cornus mas). Уколико га није било близу места где су подизали куће, обавезно су га садили да породици донесе здравље и дуговечност. Жилаво и тврдо дрво користили су за прављење различитих предмета и алата, а дрењне, зреле,црвене плодове, пресне или осушене, за исхрану.


Дрењине, иначе сазревају од јула до средине октобра што углавном зависи од климе и надморске висине. Обилују витамином C (чак двоструко више од поморанџе), танинима и пектином, а садрже и глиоксалну и органске киселине, шећер и слуз. Танини и пектини повољно делују на слузокожу желуца и црева, па су дрењне одличан лек против пролива и других обољења органа за варење. Од плодова али и од коре дрена припремају се чајеви и други лековити препарати за лечење грла, малокрвности, богиња, болести бубрега, хемороида, дијареје, шећерне болести и за зацељивање рана.



Осим тога, руски научници су установили да да плодови имају антимикробиолошко дејство, као и да се њихово „месо“ и уље из семенки може користити за обнављање спољашњих и унутрашњих епидермалних ткива.


Слатко, компот,џем и сок од зрелих дрењина, лековити су готово колико и пресни плодови. Дрењне се сврставају и у безглутенску храну, а занимљиво је да се у медитеранским земљама недозрели плодови конзервишу у сланој води као маслине. У Француској и Италији дрен се гаји на плантажама, а од дрењина се припремају вино цењено широм света, као и желеи и различити колачи. У планинским крајевима Србије припрема се и ароматична ракија „дреновача“ препознатљива по бледоцрвеној боји.


Широм света, осим у Аустралији, гаји се педесетак врста дрена, а последњих година могу да се купе сорте намењене гајењу на плантажама и баштама. Чак и „дивље“ стабло дрена може да се извади као млада садница и да се без калемљења пресади у башту, али се саветује да се увек узме више садница, с обзиром на то да дрен има „мушке“ и „женске“ цветове које узајамно опрашују да би дали плодове.




Мирјана Павловић