Proizvodnja je složen proces koji zbog raznovrsnosti biljnog materijala koji je različitog geografskog i biološkog porekla podstiče složenost oko podizanja cvećarskog pogona. Pri podizanju pogona potrebno je obratiti pažnju pri izboru mesta za lokaciju pogona i to na sledeće:




- Klimatski uslovi

Treba izabrati mesto sa umereno vlažnom klimom i da je zaštićen od uticaja jačih vetrova.



- Izloženost staklenika

Staklenici se najčešće lociraju na ravnim oceditim terenima, a tople leje mogu biti i na blago nagnutim terenima. Treba da bude okrenut na jugozapad, jug, jugoistok. Nisu dobre lokacije koje su u toku dana zasenjene brdima, stenama.



- Zemljište

Od velokog je značaja za deo pogona koji je predviđen za formiranje leja na otvorenom polju. Manjak hranljivih materija lako se može savladati dodavanjem đubriva, ali i poboljšanjem mehaničko-fizičkih osobina zemljišta. Kako bi odabrali što bolju lokaciju potrebno je birati terene sa lakim, rahlim, strukturama zemljišta, kod kojih je moguće izvršiti što dublje oranje. Najbolje su ilovaste-peskuše ili peskovite – ilovače, a treba izbegavati glinovita zemljišta koja su teškog mehaničkog sastava koja se pri suši lako stvrdnjavaju i pucaju.



- Organska đubriva

Organska đubriva su od velikog značaja u cvećarskoj proizvodnji jer većina vrsta se gaji uz pomoć zagrevanja biološkim izvorima kao što je konjski stajnjak. Iz tih razloga potrebno je ispitati mogućnost i troškove nabavke velikih količina organskih đubriva.



- Voda

Mogućnost snadbevanja vodom je najbitniji faktor zbog neophodnog zalivanja za sve cvetne kulture, bez obzira na to da li se gaje u stakleniku ili na otvorenom polju. Najbolja lokacija bi bila oko rečnih ili jezerskih voda koje je potrebno prethodno omekšati.



- Podzemne vode

Nivo podzemnih voda je jako bitan za proizvođača tako da je poželjno izbegavati lokacije sa visokim nivoom podzemnih voda.




Pre pokretanja proizvodnje potrebno je saznati što više o toj lokaciji kao i nabaviti topografsko i nivelacionao stanje terena u razmeri 1:25 i 1:50, zatim klimatske podatke, pedološku kartu, podatke o stanju puteva i saobraćajnih veza, podatke o radnoj snazi.