Kao kulise na sceni, drveće, žbunje i penjačice stvaraju pozadinu za cveće.Drveće i žbunje stvaraju trajnu scenografiju bašte. Drveće daje strukturu i visinu, senku, dubinu i izraz baštenskom pejzažu.

Žive ograde se sade da bi oivičile baštu ili je podelile na zasebne celine. Žbunje je strukturni element bašte, kojoj daje zanimljiv sezonski izgled, kao i trajnu pozadinu za cveće. Ova tri baštenska elementa zahtevaju relativno malo pažnje,delotvorno prekrivaju velike površine, suzbijaju rast korova, a ako se pažljivo odaberu, pružaju bašti raznovrsnost i zanimljivost tokom cele godine.

Drvenaste biljke odlično su sklonište za ptice, sisare i insekte, kao i važan izvor hrane i materijala za gnezda. Zato što im bašta pruža smeštaj i hranu, životinje za uzvrat igraju ključnu ulogu u njenom organskom održavanju. Drvenaste biljke najsporije se razvijaju, ali zato žive najduže.Tokom prvih nekoliko godina napredak se slabo primećuje, ali onda iznenada shvatite da se mladica koju ste zasadili pre nekoliko godina pretvorila u divno drvo.



Značaj drveća

Postoji stara izreka „Plevi korov kao da ćeš sutra umreti, sadi drveće kao da ćeš večno živeti”, koje bi trebalo češće da se pridržavamo. Mnogi ljudi su neodlučni kad treba saditi drveće, jer misle kako ga nikad neće videti u punoj zrelosti. Ako kao primer zrelosti zamišljate stari, čvornovat hrast, onda ste u pravu. Ako biste, s druge strane, bili zadovoljni stablom koje je dovoljno široko da možete da ga obuhvatite rukama, i krošnjom koja će vam obezbediti popodnevnu hladovinu, onda treba odmah da izađete napolje i iskopate rupu za njega.

Sađenje drveta je uvek poseban čin i savršen način da obeležite neki važan događaj kao što su rođenje ili venčanje.Drveće ima ključnu ulogu u životnoj sredini. Ono čisti vazduh koji udišemo, upija prašinu i buku, pruža hranu i sklonište divljim životinjama i funkcioniše kao klimatski termostat. Tokom leta stvara dobrodošlu hladovinu u kojoj je nekoliko stepeni niža temperatura nego u senci koju stvaraju zgrade. Tokom hladnih zima, granje drveća stvara vazdušne džepove koji zadržavaju toplotu i stvaraju blažu mikroklimu.



Izbor pravog drveta

Glavni kriterijumi prilikom sadnje drveta treba da budu njegova održivost u uslovima konkretnog zemljišta i klime kao i njegova konačna veličina. Postoji velik izbor malog drveća koje je pogodno za male bašte, kao što su vrste roda Sobus i Cornus,mnoge vrste javora, divlje jabuke Amelanchier lamarckii.

U maloj bašti naročito je važno da drveće bude izuzetno zanimljivo tokom cele godine. Tome će doprineti lep izgled kore, boja lišća, jesenje lišće i plodovi - kako ukrasni, tako i jestivi.Na izbor drveta utiče i mesto na koje ste planirali da ga posadite.Drvo mora da odgovara vašoj bašti. Možda iz detinjstva imate divna sećanja na žalosne vrbe pored jezera u parku, ali toj vrsti drveća neophodna je vlaga, koja postoji pored jezera, i dovoljno prostora koga ima u parku, ali ni jednog ni drugog nema u prosečnom dvorištu iza kuće s jezercetom.



Smeštanje drveta

Postoje mnoge strašne priče u kojima se drveće okrivljuje za oštećivanje kuća - korenje koje razbija temelje ili blokira kanalizaciju i slično. Međutim, samo korenje retko kad oštećuje građevine. Većina problema nastaje u glinastim zemljištima, koja se ili sležu posle veoma sušnog vremena ili podižu (šire), obično posle vađenja drveta. Zdravo drvo uzima velike količine vode iz zemlje i za vreme izuzetno jakih suša zemljište se isušuje i tone. Kad se drvo izvadi,ono više ne vuče vodu iz zemlje, što kod glinastog zemljišta uzrokuje podizanje.

Korenje drveća ponekad prodire u kanalizacione cevi, u kojima se tokom vremena proširi i izaziva njihovo pucanje. Brezu,trešnju, jabuku, krušku i šljivu treba saditi na udaljenosti većoj od 4 m od kuće, naročito u teškim zemljištima. Jasen, bagrem,kesten, lipu, platan, javorolisni platan i vrbu treba saditi na najmanje 7 m od kuće,a hrast i topolu naj bezbednije je držati dalje od 12 m od kuće ili većih pomoćnih zgrada.Kad sadite drveće oslonite se na logiku zdravog razuma. Pogledajte položaj sunca tokom dana i zamislite gde će padati senka drveta. Pazite da vaš omiljeni kutak za doručak ne padne u duboku hladovinu. Ne zaboravite, korenje se širi po površini koja je veća nego ona koju natkriljuje krošnja,što znači da smanjuje nivo vlage i hranljivih sastojaka u zemljištu koje okružuje drvo.



Proređivanje i pletenje granja i pruća

Redovnim orezivanjem i usmeravanjem rasta grana može se postići prilično velik rast drveta u ograničenom prostoru. Breza, lipa, platan i grab mogu da se koriste za žive ograde koje izgledaju kao živice na visokim panjevima, sa slobodnim prostorom između njih.Takođe, grane mogu da im se prepletu tako da rastu duž vodoravnog rama, a da se bočni izdanci orezuju.Oba stila postižu rast u visinu bez zauzimanja mnogo prostora, ali biće uspešni samo ako se drveće redovno orezuje jednom godišnje da bi dobilo potkresan, uredan izgled.

U starijim baštama, ljudi se često bore s"velikim drvećem koje baca široku senku i dominira pejzažom. Mnoge vrste visokog drveća, kao što su lipa i breza, mogu da se okresuju, što znači da im se orežu sve grane i stablo do visine čoveka. To treba da se radi svakih 7 do 10 godina. Po tradiciji, drveće se okresuje da bi se dobilo drvo za kućnu upotrebu, a mladi izdanci se štite od životinja koje bi da ih jedu. Sličan postupak je uzgajanje pruća, zbog kog se drvo odseče do panja. Leskovo pruće je popularno jer je savitljivo i višestruko korisno u bašti. Eukaliptus se često gaji kao panj ili potkresan žbun u žbunastim ili mešovitim rubovima (živicama) bašta u umerenim predelima. Njegovo plavičasto-belo lišće veoma je lepo kao pozadina za druge biljke i naročito je popularno među aranžerima cveća.