Začinsko bilje ne zahteva mnogo prostora i uspeva u svakom vodopropusnom tipu zemlje, a ne samo baštenskoj, bogatoj hranjivim materijama.Ukoliko je zemlja bogata ilovačom, pre sadnje treba je obogatiti sa malo peska i komposta. Ako imate malu baštu, najbolje je da začinsko bilje uzgajate u sksijama i žardinjerama na terasi. To ima određene prednosti : miris nane, ruzmarina i ostalih začinskih biljaka više se oseća ako su smeštene u blizini kuće. Svoj miris darovaće vam samo ako prolazeći kraj njih, rukom pređete po njihovom lišću. Egzotične začinske biljke kao što je žalfija (Salvia dorisiana) najbolje uspevaju uz topli zid kuće, na terasi ili na balkonima zaštićenim od vetra. Osim toga, tako čine deo "mobilnog biljnog društva" koje se svakog časa može preseliti na neko drugo mesto. Kada se obere majčina dušica i kada procveta lavanda, na scenu stupa izop i ruzmarin.


Višegodišnje začinske biljke mogu da provedu više godina u istoj zemlji i saksiji. Drenažni sloj od peska i šljunka snabdevaće koren biljke vazduhom i sprečavati da se voda zadržava u zemlji. I zemlja u saksiji mora da bude vodopropusna, s tim što bi trebalo da ima nešto više hranljivih materija nego ona u leji. Pomešajte trećinu baštenske zemlje s peskom i humusom ili koristite zemlju za uzgajanje mladih biljčica.Pazite da saksije odnosno žardinjere imaju dovoljno veliki otvor za oticanje vode.



Najbolji period za sadnju je april-maj kada je u rasadnicima i na pijacama velika ponuda atraktivnih sorti začinskog bilja. Posadite i najnovije vrste poput komorača (Foeniculum vulgare), lavande (Lavandula stoechas), žalfije. Setva semena začinskog bilja jedva da se isplati (naravno, ukoliko ne želite da pratite ceo proces razvoja od setve do berbe). Ako se ipak odlučite na taj korak, mlade biljčice koje ste držali na prozorskoj dasci ili u stakleniku ne smeju odmah da se šokiraju. Potreban im je period privikavanja. Zato ih smestite na sunčano mesto gde nema promaje, pa ih tek nakon nekog vremena presadite u leje.Ako želite da začinske biljke i dalje ostanu u saksiji, proverite da li biljka ima dovoljno zemlje. Često se desi da saksije postanu male i da koren počne da raste u krug duž njihovog zida. U tom slučaju presadite biljke u veće saksije sa svežom zemljom.


Kod jednogodišnjih i dvogodišnjih vrsta setva se u svakom slučaju isplati, i to tokom cele godine. Već od marta u ranim lejama mogu da rastu rukola i krbuljica. Vlašac i peršun mogu da budu lep okvir u povrtnjaku, a istovremeno da štite salatu i kelerabu od štetočina. Na jesen iskopajte nekoliko biljčica zajedno sa busenom, posadite ih u saksiju i ostavite na hladno i senovito mesto. Na zimu mogu da se unesu u kuću i da se drže na prozoru sa dosta svetla. Biljke zalivajte redovno vodom sobne temperature. Ubrzo će početi da se pojavljuju novi listići. I pre i posle berbe biljke se ponovo sade! Do proleća prekrijte ih zemljom i granama četinara.


Mediteranske biljke, kao što su timijan i origano, možete da koristite tokom cele godine. Odsecite deo izdanka odmah ispod cveta, skupite izdanke u buketić i okačite ih da se osuše na promajnom mestu zaštićenom od padavina. Posle 7-10 dana pokidajte listiće i sačuvajte dragoceni začin u staklenim teglama.



dr. Tatjana Marković dipl.ing.agronomije