(Portulaca oleracea)



Tušt je niska, polegla po zemlji razgranata biljka. Mnogi je smatraju za korov iako je još od od davnina poznata kao jestiva, čak lekovita biljka. Koristila se još u vreme starih Grka i Rimljana za ishranu.Sama biljka liči na biljke iz roda sukulenta jer ima sočne, elipsaste debele listove, zadebljale grane crvenkaste boje i zvezdaste, žute, sitne cvetiće u pazusima listova. U ishrani se koristi ceo nadzemni deo biljke.


Rasprostranjena je širom sveta pa se može naći u severnim delovima Amerike i Afrike, u Maloj Aziji, Maleziji, Indiji i Kini, odakle i vodi poreklo, Australiji, na Srednjem Istoku, kao i Meksiku i širom Evrope. Uspeva samo do 800 m nadmorske visine.


Koristi se u ljudskoj ishrani nadzemni, mladi, sočni deo biljke koji se kod raznih naroda različito i sprema.U Portugalu je koriste za spremanje supe, Turci je koriste za spremanje salata i nadeva za pitu, Grci je prže i mešaju sa peršunom, belim lukom, origanom, maslinovim uljem i neizbežnim feta sirom za spravljanje ukusne salate, dok je Jermeni spremaju kao svežu salatu sa ili bez belog luka uz obavezno vinsko sirće, ali je i konzerviraju tj. ostavljaju u teglama kao zimnicu. Englezi i Nemci je takođe koriste za pripremu sveže salate, ali i kao varivo umesto spanaća.


Tušt u sebi sadrži vitamine, A, C i B, kao i minerale kalcijum, magnezijum, kalijum i gvožđe. Ono što je od velike važnosti je da tušt više od drugog povrća sadrži u sebi jednu od veoma važnih omega 3 masnih kiselina, EPA omega 3 masnu kiselinu ( eikozapentaenoinsku kiselinu), koje inače ima samo u algama, plavoj morskoj ribi i u semenu lana. Takođe sadrži i biljne pigmente, koju sadrži crvena boja stabljike tušta, (koje ima i u cvekli npr.), a koji se smatraju za veoma dobre antioksidanse. Zbog toga se smatra da pomaže kod ateroskleroze kao i za smanjenje povišenog nivoa holesterola u krvi.



Tušt sadrži i oksalate kojih ima u zelenolisnom povrću ( spanać, kelj, blitva). Veća upotreba se ne preporučuje u trudnoći kao i kod osoba sa lošim varenjem. Kada se koristi u svežem obliku, u vidu salate, maksimalna lekovita količina je tačno koliko se uhvati prstima jedne šake.


U narodnoj medicini se koristi kao sredstvo čiji sok blagotvorno deluje kod ujeda insekata, naročito osa ili pčela, čak i kod ujeda zmija. Koristi se i kod dijareje i hemoroida. Jermeni smatraju da čisti krv. Postoje i iskustva, ponegde i dokazana, da leči upalu sluznice usta, da je dobar diuretik, da pomaže kod gastritisa i kod gorušice.


Salata od tušta se sprema veoma jednostavno uz korišćenje isključivo vinskog sirćeta i poželjno je, maslinovog ulja, sa veoma malo ili nimalo soli. Za zimsku upotrebu ostavljaju se sveže očišćene i oprane stabljike poređane u čistu teglu nalivene rastvorom koji se sastoji od sveže, po ukusu nešto kiselije i slanije vode, sa dodatkom seckanog belog luka.


Tušt je samonikla jestiva biljka koje ima od aprila do oktobra i u prirodi je možete naći na siromašnom i osunčanom mestu. Koristeći je u svojoj ishrani koristite zdravlje iz prirode, kako ja to često volim da kažem za sve ono što nam priroda nesebično i potpuno besplatno daruje, a što je ne retko od izuzetne koristi za sve nas i što često i ne primećujemo.