Zadruga može da doprinese unapređenju tekućeg privređivanja porodičnih gazdinstava time što:

1) doprinosi poboljšanju snabdevanja gazdinstva
2) donrinosi unapređenju prodaje robe sa gazdinstva
3) doprinosi povoljnijem korišćenju usluga u proizvodnji
4) doprinosi povećanju zaposlenosti.



1) Doprinos poboljšanju snabdevanja gazdinstva.

Zadruga može da olakša snabdevanje porodičnih gazdistava time što je u nabavci usmerena na njihove karakteristične proizvodne potrebe za materijalom i poljoprivrednom opremom. Osim toga, zadružna trgovina u načelu treba da se odvija uz nižu maržu, jer treba da se ostvaruje interes članova zadruge da nabave robu po nižim cenama. Zadružno snabdevanje je u pravilu jeftinije, jer zadruga nema ciljeve kapitalističkog vlasnika za većom dobiti. Ako bi zadruga težila da ostvari maksimalnu dobit od trgovine, snabdevanje poljoprivrednika bi preko nje bilo skupo i ona nebi po tom osnovu služila unapređenju poljoprivrednih gazdinstava. Zadruga bi trebala da ima jedan od ciljeva što povoljnije snabdevanje njenih članova, znači snabdevanje robom nižih cena. U ostalom, prve zadruge na svetu su nastale radi povoljnijeg snabdevanja siromašnih radnika, onih koji su ostali bez posla.

Poljoprivrednici mogu isporukom svojih proizvoda zadruzi njime, bez novca, da plate nabavljenu robu ili izmire druge obaveze prema njoj ako to zakonski propisi dozvoljavaju. Time se oslobađaju delimično od poslova prodaje svoje robe da bi obezbedili gotov novac za plaćanja roba i usluga zadruzi. Manja seoska naselja u proseku su slabije snabdevena osnovnim životnim namirnicama. Zadruga može po pravilu da unapredi snabdevanje tim namirnicama i drugim robama koje zadovoljavaju tipične potrebe seoskog staiovništva.



2) Doprinos unapređenju ppodaje robe sa gazdinstva.

Prodaja pojedine robe porodičnih gazdinstava je pred manjim ili većim ograničenjima u uslovima široko otvorenih vrata spoljnoj konkurenciji, to jest odsustva zaštite domaće proizvodnje. Postoje slučajevi kada su neki poljoprivrednici nemoćni u prodaji svoje robe. Teškoće u prodaji su najvažniji razlog za osnivanje organizacije poljoprivrednika, zadruge. U nekim slučajevima, pojedini poljoprivrednici su zadovoljni kada pitanje prodaje reše i pod bilo kakvim uslovima. Nekim gazdinstvima, onim sa brojnijom radnom snagom, pomoć u prodaji robe na najbližoj pijaci nije potrebna. Takvih je malo. Ali, ako je u pitanju prodaja na udaljenijem tržištu, na kome su cene znatno povoljnije, pretežnom broju poljoprivrednika takva tržišna situacija nije od koristi zbog neobaveštenosti, neraspolaganja prevoznim sredstavom, nedostatka radne snage koja bi se posebno angažovala na prodaji robe na tom tržištu i zbog skromne količine robe čiji je prevoz na većoj daljini nerentabilan.

Manje poznavanje tržišnih mogućnosti nisu jedina ograničenja za porodična gazdinstva. I angažovanje dela radne snage na prodaji jeste svojevrsna teškoća za pojedina gazdi nstva jer poslovi prodaje na malo zahtevaju relativno veće odsustvovanje iz proizvodnje. To je problem za mala i srednja gazdinstva, sa oskudnom radnom snagom, naročito u vremenu sezonskih radova na imanju. Time su velikom broju gazdinstva povoljnije tržišne prilike na udaljenijim mestima prodaje manje dostupne, što nije isti slučaj sa zadrugom.

Objedinjena preko zadruge, ponuda većih količina roba porodičnih gazdinstava će svakako uspešnije naći put do kupca. Ako je ponuda stabilna i prihvatljiva u pogledu količine, kvaliteta i cena, tražnja kupaca je postojano usmerena ka takvim ponuđačima. Ovo naročito važi za nastup prema industriji koja prerađuje poljoprivredne sirovine. Dobro organizovane zadruge po pravilu mogu da ostvare uspešniji plasman objedinjene robe porodičnih gazdinstava u veće količine. Za male količine roba pojedinih ponuđača, kupcima se, zbog većih trškova prevoza po jedinici robe, ne isplati pojedinačna kupovina na imanjima.



3) Doprinos povoljnijem korišćepu usluga u proizvodnji.

Zavisno od tehničke opremljenosti zadruge, poljoprivrednici su u mogućnosti da koriste mašinske usluge u obavljanju pojedinih radnih operacija odgovarajućom mehanizacijom za pripremu zemljišta, ubiranje plodova i preradu nekih proizvoda. Korišćenjem mašinskih usluga u pojedinim fazama biljne proizvodnje, slabija porodična gazdinstva su u mogućnosti da ostvare znatno veću proizvodnju nego što bi to uradila samo osloncem na svoju skromniju tehniku i uglavnom ograničenu radnu snagu.

Nedostatak potrebnog kapitala, nedovoljno poznavanjs tehnologije i nedostatak poslovnog prostora su osnovni razlozi za traženje zajedničkog interesa zadružnoj preradi objedinjenih proizvoda poljoprivrednika. Oni bi mogli preko zadruge da imaju preradu njihovog zajedničku mleka i da raspolažu odgovarajućim delom prihoda od prodatih prerađevina. Na taj način mogu lakše da ostvare više faze prerade svojih roba. Preradom se uvećava vrednost njihovih proizvoda, čime se preko viših cena prerađevina može u načelu da ostvari veći prihod u odnosu na prodaju sirovih proizvoda.



4) Doprinos povećanju zaposlenosti.

Kada se osnuje zadruga koja počinje svoj privredni život, ona kao organizacija donosi kakvu-takvu priliku za zapošljavanje pojedinim članovima poljoprivredničkih porodica. Mogućnosti za to zaposlenje se svode na: zaposlenost u okviru zadrge, to jest: u zadružnoj proizvodnji, trgovini i drugim uslugama koje ona vrši; u stručnoj službi zadruge odnosno na poslovima rukovođenja i administracijs, kao i na veću zaposlenost u okviru porodičnih gazdinstava - povećanjem proizvodnje pod uticajem zadruge.

Unapređivanjem prodaje poljoprivrednih roba sa porodičnih gazdinstva, zadruge podstiču veću proizvodnju na tim gazdinstvima. U tim uslovima dolazi do potpunijeg korišćenja ukupnih proizvodnih mogućnosti poljoprivrednih gazdinstava. Samim tim, umesto prividne zaposlenosti, ostvaruje se veća stvarna zaposlenost celokupnog osoblja na gazdinstvu i eventualno sezonsko angažovanje iznajmljens radne snage.



Rašić Suzana dipl.inž.