Kako u Manastiru Vranjina pčelarimo sa 6 vrsta košnica, i stalno po malo eksperimentišemo, u Manastirskom pčelinjaku imamo i nekoliko košnica Rodna Voja. Hteo bih nešto reći i o njima jer su mi se za sada odlično pokazale.


Košnice Rodna Voja izumeo je g. Vojo Brstina, pčelar iz Novog Miloševa. Patentirane su u Ženevi i Beogradu i kvadratne su osnove. Spoljne dimenzije košnice su 414 * 414 * 200. Košnica je desetoramna i ima četiri jednaka nastavka za prihvat oko 64 000 pčela, što je sasvim dovoljno za jake pčelinje zajednice. Unutrašnje dimenzije rama su 374 * 174. Smrtni prostor, tj. prostor između vrha jednog saća u jednom nastavku do dna saća u drugom nastavku, je samo 26 milimetara, te pčele veoma lako prelaze u gornji nastavak sa medom, pogotovo ako je društvo normalne jačine. Zimi klube lako prelazi smrtni prostor i nalazi se u dva nastavka. Tako su pčele u stalnom kontaktu sa medom što daje sigurnost zimovanju. Ovaj smrtni prostor je veoma mali zbog tankih satonoša i donjih letvica ramova.


Ramovi u jednom nastavku se ukrštaju sa ramovima iz drugog nastavka. Ovi iz drugog sa trećim i oni iz trećeg sa četvrtim. Tako dobijamo tri ukrštanja i tri Časna Krsta u košnicama što je meni kao monahu takođe veoma bitno. Ukršteni ramovi pčelama omogućavaju bolju i bržu komunikaciju kroz košnicu, bolju mikroklimu i veći dodir klubeta sa hranom. Pčelinja društva u Košnicama Rodna Voja, koliko sam primetio na svom pčelinjaku, dosta se brže i bolje razvijaju, ranije izleću na pašu i aktivnije su i živahnije od pčela u drugim košnicama. Prošle godine, ko god je u Srbiji pčelario sa ovom košnicom, poštujući način pčelarenja g. Brstine, imao je bolje prinose meda od LR i DB košnica, pogotovo na slabijim i srednjim pašama. Na našem pčelinjaku prošle godine smo tek dobili ove košnice koje smo uglavnom naselili paketnim rojevima na prazne satne osnove pa nismo ni vrcali med, već smo im ostavili da ga same upotrebe za zimu.


Način pčelarenja ovim košnicama je veoma jednostavan. U pozno leto pakujemo košnice za zimu. Ako je košnica potpuno razvijena i ima 4 nastavka, pakuje se na sledeći način.



Na podnjaču se prvo postavi matična rešetka, da u košnicu ne bi eventualno ušli miševi i rovčice. Na MR postavi se nastavak sa praznim saćem, pa preko njega još jedan nastavak sa praznim saćem ali ukršteno u odnosu na onaj prvi na podnjači. Na treće mesto, opet ukršteno, postavlja se nastavak sa leglom i pčelama, a na četvrto mesto, nastavak pun meda opet ukršteno u odnosu na treći nastavak. Klube bi u zimu trebalo biti i u trećem i u četvrtom nastavaku. Pre toga treba košnice dobro očistiti od varoe za šta g. Vojo Brstina ima dva prirodna preparata. Koristim ih oba protiv varoe, a u julu i avgustu za varou koristim apigard. Oksalnu ne koristim. Znači, svo saće u košnicama Rodna Voja zimuje na pčelinjaku, i nema onog posla oko čuvanja saća od moljca, prskanja hemijom i slično.


U septembru ili avgustu dodaje se pčelinjoj zajednici i dva litra šećernog sirupa 60-40 šećer-voda, u koji se doda ili Vojin Ekstrat protiv nozemoze ili pak lek nozecid iz pčelarske radnje. Do kraja zime praktično nema nikakvog posla. Pčelinje zajednice u košnicama Rodna Voja zimuju bez ikakvih većih problema jer hladan vazduh koji je inače teži i pada dole, ne može lako da prodre kroz ukrštene nastavke, do klubeta i zadržava se u donjim nastavcima sa praznim saćem. Na taj način je mikroklima u košnici Rodna Voja mnogo povoljnija nego kod LR ili DB. Košnice uopšte ne treba otvarati jer ako smo im ostavili čitav nastavak hrane, a to je oko 20 kg meda, nema bojazni od umiranja od gladi jer pčele u ovim košnicama jedu manje hrane nego kod drugih, i dovoljno im je od 12 do 15 kg meda, za sigurno zimovanje. Imam i jedan nukleus Rodne Voje koji je na 5 ramova i u jednom je nastavku. Ovaj nukleus je zazimljen samo sa oko 10 kg meda. I dobro se drži.


Kada krajem zime počne bujanje prirode i povećan unos polena i nektara, sredinom ili krajem marta (ponekad tek prvih dana aprila), počinje se sa stimulativnom prihranom pčela, svako drugo veče po 500 grama. Odnos šećer voda je 50-50 ako nema puno zaliha meda u košnici. Ako ima puno ostalih zaliha odnos treba da bude 30 procenata šećer a 70 procenata voda. Prihrana traje do oko 10 dana pre glavne paše.


Deset dana pre glavne paše postupak je sledeći. Matica je već obično zalegla oko 10 do 14 ramova u tri nastavka, nekad 4 nastavka, spuštajući se polako sa leglom od vrha na dole. Nama je potrebno 12 ramova sa leglom. Stoga prvo pronalazimo maticu i taj nastavak postavljamo na podnjaču. U njega postavljamo uglavnom ramove sa otvorenim leglom, ili većinom sa otvorenim leglom, njih 6. Pored njih se stave dva rama sa satnim osnovama, a pored njih kao krajnji, po jedan ram sa medom. Tako smo spakovali plodište preko koga odmah postavljamo matičnu rešetku koju držimo do kraja sezone, znači do avgusta ili kraja septembra, a sve zavisno od klime mesta gde se nalazi pčelinjak. U drugi nastavak postavljamo u centar tri rama sa zatvorenim leglom, pored njega dva rama sa satnim osnovama pa dva sa medom. Ostali ramovi su sa praznim saćem. U trećem nastavku uradimo isto. Ukupno ćemo dakle imati 12 ramova sa leglom. Šest u plodištu, tri u drugom i tri u trećem nastavku. Tako će pčele biti spremne za pašnu sezonu. Obavezno im dodamo kao četvrti nastavak sa praznim saćem, i to je to, do kraja sezone.


Povremeno treba radi stopiranja rojevog nagona i dobijanja novog saća, ubacivati u medišta po koju satnu osnovu (obično po dve) što je posebno važno u maju i junu. Kada je pčelinje društvo jako, a početkom maja ono dostiže punu snagu, i kada pčele napune jedan nastavak sa medom (obično je to ako je društvo jako, onaj četvrti i naviši) i zatvore ga, onda se odmah taj med treba izvrcati da bi se smanjio nagon ka rojenju, jer gde nema puno meda u košnicama, a pčele su zaposlene, nema obično ni rojenja. Izvrcani nastavak sa praznim satnim osnovama vraćamo pčelama na čišćenje i to na mesto drugog nastavka tj. odmah iznad plodišta i matične rešetke.


Plodište Rodne Voje, ograničeno je tokom cele sezone samo na jedan nastavak, i ima oko 48 000 ćelija matici za polaganje. To je kao 7 LR ramova i sasvim je dovoljno za održavanje jake pčelinje zajednice tokom cele sezone. Pčele u ovakvim plodištima su i nešto dugovečnije, jer su obilato i dobro hranjene i negovane. Prinosi meda u istim uslovima i sa istom snagom zajednice u maju, a u odnosu na LR i DB, su barem iz iskustava drugih pčelara, koji imaju i druge košnice pored Rodne Voje, kod rodne Voje dosta veći. Stoga su već neki veliki pčelari u Srbiji potpuno prešli na Rodnu Voju. Posebno tamo gde paša nije burna već je slabija i razvučenija, Rodna Voja je za sada pokazala velike prednosti u odnosu na LR i DB. Međutim, čak i u Vojvodini, Rodna Voja se kod mnogih pčelara pokazala kao dosta bolja. Naravno, lično neću prodavati svoje DB i LR košnice, makar se pokazale kao lošije, jer želim da ih imam na pčelinjaku, pa makar samo za razna upoređivanja koje želim i sam da izvršim. Ipak, smatram da i LR i DB, uz određena tehnička rešenja i sužavanja plodišta tokom sezone, mogu umnogome da se poboljšaju i povećaju se prinosi meda u njima. Mada za to treba puno posla i rada na pčelinjaku.



U svakom slučaju, imam ako Bog da nameru da u našem Manastirskom pčelinjaku lično pratim kako se Rodna Voja pokazala pored LR desetke, LR osmice, DB desetke, DB dvanaestice i Eko Voje. Sačekaćemo kraj sezone, pa ako Bog da, izneću svoja lična zapažanja, iskustva i upoređivanja. Ako je suditi po iskustvu samog pronalazača, onda će se najbolja pokazati košnica Eko Voja, koja je košnica sa najmanjim desetoramnim nastavkom na svetu. Ali to je već druga priča, koja mislim da će se i lično potvrditi na Manastirskom pčelinjaku jer sam lično i upoznao g. Voju Brstinu i delovao mi je kao čovek koji zna šta priča.




Iguman Petar Dragojlović, Manastir Vranjina