Zdrava Srbija Instagram

Kako postati pčelar?


Pčelarstvo, 21.03.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Pregled pčela u proleće predstavlja neverovatno zadovoljstvo. Nakon dugih zimskih dana provedenih u zatvorenom prostoru, boravak u prirodi je pravo bogatstvo. Vegetacija počinje da buja, pa se i životinjski svet budi. Mirisi procvetalog voća i pčelinjeg voska prosto opijaju.Višak slobodnog vremena, ako postoji, uvek treba iskoristiti na najcelishodniji način. Svakom čoveku bi trebalo u prvom planu da bude zdravlje, kao i ljubav prema tom hobiju. Još kad bi moglo dodatno da se zaradi, eto razloga za potpuno zadovoljstvo. Upravo sve to donosi pčelarstvo, naravno, ako niste alergični na pčelinji otrov, i ako možete da podnesete bol od uboda pčela.


Pčelarstvo je pre svega zanat, i kao i svaki drugi zanat zahteva određeno predznanje. Danas postoji jako velika literatura namenjena za sve zainteresovane, pa i za početnike. Ipak, sve što piše ne mora uvek da bude i najjasnije. Zato bi za sve početnike najbolje bilo da u prvoj godini redovno pomažu nekom iskusnijem pčelaru.

Na taj način bi stekli prvo iskustvo, oslobodili se straha od pčela, i na kraju sami zaključili, da li mogu da se bave pčelarstvom kao hobijem. Istovremeno bi bili od koristi iskusnijim pčelarima, kojima je takva pomoć uvek dobrodošla. Ako bi takva saradnja počela od marta, ili aprila meseca, stariji pčelar bi početniku verovatno poklonio jedan do dva roja, tako da bi se godina završila sa lepim iskustvom i sopstvenim pčelinjakom.

Roj može da se dobije na poklon, ali košnicu mora, mladi pčelar sam da obezbedi. Postoji više tipova košnica, ali za početnike je najprihvatljivija tkzv. Dadan-Blatova. Najlakša je za rad, omogućava nesmetano prezimljavanje i izuzetno jaka društva u vreme bagremove paše. Jaka društva znači "mnogo" pčela, a mnogo pčela donosi i mnogo meda. Društva u ovom tipu košnica imaju veću sklonost ka rojenja, ali početnicima to može i dobro da dođe, za dalje širenje pčelinjaka.

Košnice nisu jako skupe. Cena jedne potpuno nove Dadan-Blatove košnice napravljene od čamovine iznosi 40-50 evra. Polovne su približno dva puta jeftinije, ali najveći broj pčelara sam pravi svoje košnice. Izuzetak su ramovi, koje je zbog preciznosti, možda bolje nabavljati od pravih majstora. Satne osnove se kupuju u specijalizovanim prodavnicama.



Od alata i pribora potrebni su zaštitna pčelarska kapa, dimilica, pčelarski nož, pčelarska viljuška i zvrk za utapanje satnih osnova. Za narednu godinu je neophodna i vrcaljka za ceđenje i kante za med, ali su to već slatke muke.


Izbor mesta za košnice može biti od presudnog značaja. Poželjno je da to budu ocediti, blago nagnuti tereni, zaštićeni od vetra, a košnice postavljene u šarenu ladovinu. Zato su voćnjaci idealni, pogotovo ako su na okućnici, pored vikendice, ili stare seoske kuće. Ne zaboravimo da pčele oprašuju voćke, pa zato izbegavajmo prskanje. Neka nam deca jedu zdravo voće i zdrav med.



Za razliku od svih ostalih životinja, pčele ne zahtevaju svakodnevan nadzor. Dovoljno je pregledati društva dva puta mesečno, osim za vreme bagremove paše, kada se košnice otvaraju češće, npr. jedanput nedeljno.


Pregled pčela u proleće predstavlja neverovatno zadovoljstvo. Ako je sve urađeno kako treba u prethodnoj godini, naše pčele su preživele i matica je počela sa leglom. Prolećni poslovi nisu tako teški, ali su jako važni, jer treba omogućiti brz razvoj društva. Sve što se radi nad otvorenom košnicom, radi se polagano. Pčele umiruju nerve i najbolje su sredstvo protiv stresa.



Da rezimiramo. Svaki hobi zahteva izvesna sredstva. Pored početnih ulaganja, tokom godine postoje još neki troškovi, kao što su nabavka šećera za zimnicu ili lekova za borbu protiv pčelinjih bolesti. Sa druge strane, dobijaju se med, propolis, polen i vosak, kojima se snabdeva sopstvena porodica, a to i jeste osnovni cilj. Uvećanjem broja košnica, kao i prelaskom na selidbeno pčelarenje, dobija se i višak proizvoda čijom prodajom se stiču dodatni prihodi. Međutim nikada ne treba zaboraviti da nije najbitniji novac, nego zdrav život i ljubav prema pčelama.



dipl. inž. Goran Čakardić



Bookmark and Share

Mala Pijaca