Februar je mesec kada za vredne povrtare počinje nova sezona. Čili, paprika i patlidžan su povrća koja se zbog sporijeg klijanja semena seju već u ovom mesecu. Pa ako do tada niste napravili plan gde ćete posaditi svoje povrće sada je krajnje vreme. Pre svega morate obratiti pažnju na prošlogodišnji plan tj koje ste povrće u kom delu bašte imali.


Zašto je to važno?



Neke biljke, koje se godinama sade na istom mestu iscrpe zemlju u kojoj onda nađu utočište različite štetočine, a izuzetno je podobna i za širenje gljivičnih i drugih oboljenja biljaka. Na ovakvom zemljištu može dobro uspevati samo korov. Ako se napravi dobar plan biljke će imati optimalne uslove i biti daleko otpornije na bolesti. U tom slučaju ni dobri prinosi neće izostati.


Još u rimsko doba poljoprivrednici su znali da se zemlja nakon nekoliko godina upotrebe mora "odmoriti" da bi opet davala određene prinose. Iz te prakse je proizišlo i pravilo o rasporedu povrtarskih kultura tokom 3 godine. Ovo pravilo je interesantno pre svega za bio-baštovane koji ne koriste veštačka đubriva i time na neprirodan način "obogaćuju" zemlju. Ovde se planskom sadnjom i dodavanjem komposta biljkama obezbeđuju optimalni uslovi. Za rast biljke uzimaju određenu količinu hranljivih materija iz zemljišta i na osnovu toga se mogu podeliti u 3 grupe:


Grupa I

- Biljke koje za rast trebaju zemlju jako obogaćenu hranljivim materijama, a to su: krompir, tikva, kupus, kelj, karfiol, praziluk, celer, paradajz ....


Grupa II

- Biljke koje trebaju zemlju srednje obogaćenu hranljivim materijama, a to su su: crveni luk, beli luk, paprika, čili, radič, salata, spanać, cvekla, šargarepa ....


Grupa III

- Biljke koje trebaju zemlju sa malo hranljivih materija, a to su: pasulj, grašak, jednogodišnji začini: peršun, bosiljak .....


Ove biljke svake godine treba saditi na drugo mesto, osim paradajza koji na jednom mestu može da raste 2-3 godine. Ovom pravilu ne podležu ni jogode (3 godine na istom mestu) i rabarba (nekoliko godina).



Smisao ovakvog načina uzgajanja je da biljke iz sve 3 grupe svake godine rastu na drugom mestu. Tako u jednom delu povrtnjaka rastu biljke iz Grupe I, u drugom delu iz Grupe II, a u trećem biljke iz Grupe III. Sledeće godine se biljke sade na drugo mesto.


Biljke iz grupe I se sade na mesto gde su prethodne godine rasle biljke iz Grupe II, biljke iz Grupe II na mesto gde su rasle biljke iz Grupe III, a biljke iz Grupe III na mesto gde su rasle biljke iz Grupe I. Nakon 3 godine biljke se sade opet na početno mesto.


Svakog proleća se zemlja obogati dodatno kompostom. U slučaju da se zemljište obrađuje po prvi put tj da je povrtnjak tek u nastajanju parcelu je potrebno podeliti na 4 dela. U četvrtom delu (Grupa IV) se seju biljke koje obogaćuju zemlju: Lupinus, repica, detelina, beli senf, Phacelia, itd .


Setva biljaka koje obogaćuju zemlju je u svakom slučaju poželjna, ali se nakon nekoliko godina može isključiti i nastaviti sa biljkama iz prve 3 grupe.


Iduće na šta treba obratiti pažnju su dobre i loše komšije u povrtnjaku.


Prvi zadatak je napraviti spisak povrća iz sve 3 grupe koje želimo da sejemo-sadimo. Da bi biljke bile zdrave i davale dobre prinose preporučuje se mešovita setva povrća, salate, začina i jednogodišnjeg cveća, pre svega nevena i kadife.



Prednosti ovakvog mešovitog bio-vrta su:

- bolesti i štetočine se teže šire

- različite biljke imaju različite zahteve što se tiče zemljišta, pa nema konkurencije

- prostor se može bolje iskoristiti sadnjom povrća različitog oblika





Neke od kombinacija biljaka koje se međusobno pomažu:

- kupus i paradajz: miris lista paradajza tera bele leptire ( Pieris rapae) čije gusenice napadaju kupus

- kupus i celer: miris celera tera kupusnu belu mušicu

- pasulj i čubar: miris čubra štiti pasulj od crnih ušiju

- šargarepa i praziluk: uzajamno se štite od šargarepine mušice i prasinog moljca

- šargarepa i luk: uzajamno se štite od mrkvino mušice i lukove mušice

- jagode i beli luk: beli luk sprečava širenje gljivičnih oboljenja jagoda

- jagode i crveni luk: kao i beli luk

- kadife i peršun: kadife drže na odstojanju crve koji napadaju koren peršuna




Dobre komšije u bio-vrtu


Ovde ću nabrojati samo neko povrće tj. ono koje se najčešće sadi:

- pasulj niski: krompir, kupus, celer, spanać, cvekla, paradajz

- krompir: spanać, bob, kukuruz, kamilica, keleraba, kadifice

- paradajz: kupusnjače, kukuruz, cvekla , celer, spanać, salata

- kupusnjače: celer, grašak, pasulj, paradajz, krastavci, spanać, celer, dil, kadife

- krastavci: pasulj, grašak, kupus, salata, kukuruz

- salata: paradajz, crveni luk, praziluk, šargarepa, kupusnjače, pasulj, grašak

- crveni luk: šargarepa, cvekla, salata, radić, čubar, dil

- beli luk: jagoda, šargarepa, cvekla, paradajz

- šargarepa: salata, spanać, paradajz, crveni luk, beli luk

- grašak: kukuruz, šargarepa, celer, radič, tikvice, kupus






Loše komšije u bio-vrtu:

- pasulj niski: crveni luk, beli luk, praziluk, grašak

- krompir: grašak, paradajz, kupus, tikva, celer

- paradajz : krompir, grašak, krastavac

- kupusnjače: crveni luk, beli luk, krompir, rabarba

- krastavci: paradajz, radič

- salata: celer, peršun

- crveni luk: krompir, kupus, grašak, pasulj visoki

- beli luk : kupus, grašak, pasulj

- šargarepa: cvekla

- grašak: krompir, paradajz, crveni luk, beli luk, praziluk, pasulj



Na osnovu ove dve liste dobrih i loših komšija u bio-vrtu možete napraviti plan za vaš povrtnjak. Želimo vam srećnu setvu.