U Srbiji se seju različite vrste tikvi, uglavnom na manjim površinama ili kao združeni usev, a po obimu proizvodnje najzastupljenije su uljane tikve.

Poreklo tikve nije jasno definisano. Dok jedni smatraju da je iz Afrike ili Azije, drugi kažu da je iz Amerike, jer je u Meksiku uzgajana pre nekoliko hiljada godina. Bilo kako bilo, odomaćila se i na našim prostorima, tako da je vekovima neodoljiva narandžasta, bela, zelena, žuta, bundeva, tikva, tikvica, misirača, belokorka, ludaja, dulek, ili kako god je već zvali, obavezan sastojak različitih vrsta pita i kolača, supa ili pirea i drugih jela u kojima uživamo tokom jesenjih i zimskih dana. Zbog hranjljiivosti i lekovitosti, tikvu često nazivaju vojvođanskom bananom, a poznata su lekovita svojstva semenki i hladno ceđenog ulja.

Kada je u pitanju obim proizvodnje, stručnjaci kažu da su najznačajnije uljane tikve, kojih takođe ima više vrsta. Na vojvođanskim poljima najafirmisanije su sorte Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo Olinka - sorta uljane tikve - golice i Olivija - uljana tikva sa ljuskom koja se odlikuje visokim sdržajem ulja u jezgru. Prosečan prinos suvog semena uljane tikve je 400 - 700 kg/ha, a prinos mesa koje ostaje nakon odvajanja semenki je 50 - 70t/ha. Tikvino ulje dobija se procesom hladnog ceđenja hidrauličnim ili pužnim presama, dakle bez upotrebe hemikalija.

"Gajenje uljane tikve je perspektivno zbog visoke cene nerafinisanog ulja. Stoga bi bilo opravdano da se u Srbiji ubuduće proizvodnji uljane tikve, naročito uljane tikve - golice, u čistom usevu ili kao međuusevu, posveti veća pažnja. Gajenje uljane tikve dobija poseban značaj u kontekstu diverzifikacije naše poljoprivredne proizvodnje. Na ovaj način nastoji da se smanji gajenje "masovnih kultura", kao što je pšenica i da se poveća udeo tzv. "alternativnih kultura", čija je proizvodnja radno intenzivnija, ali su ovi proizvodi mnogo atraktivniji na tržištu poljoprivrednih proizvoda", poručio je još pre nekoliko godina prof. dr Janoš Berenji, čuveni genetičar i dugogodišnji upravnik Zavoda za hmelj, sirak i lekovito bilje.

Stručnjaci kažu da je tikva toploljubiva biljka, koja najbolje uspeva na plodnom, humusnom bogatom černozemu, ali i na peskovitom zemljištu, gde su prethodno bile strnjike. Voli plodno rastresito zemljište oslobođeno svake hemije, stranooplodna je biljka, oprašivanje vrše uglavnom pčele. Voli vlagu, ali dobro podnosi i sušu.




Setva se obavlja pneumatskom sejalicom na većim površinama ili ručno pod motiku, ukoliko je skromnija proizvodnja. Iskustva proizvođača potvrđuju da se međuredna obrada treba obaviti nakon nicanja, do početka intenzivnog izduživanja biljke, jer sa širenjem lisne mase, međuredna obrada se obavlja ručno, okopavanjem, zbog nemogućnosti kretanja mašina i mogućeg oštećenja biljaka, a kako tikve značajnije ne ugrožavaju bolesti, hemijsko suzbijanje se najčešće ne obavlja.

Pored toga što se koristi u ljudskoj ishrani, kvalitetna je i kao sirovina za pripremanje stočne hrane, dok je nezamenljiva u prehrambenoj industriji, kao baza za voćne sokove i džemove. Ustaljeno je mišljenje da se najviše gaji u Banatu i da je Banaćani veoma cene, ali žute, zelene, bele, jestive, ukrasne tikve dozrevaju ovih sunčanih septembarskih dana u mnogim baštama na malim površinama ili kao pridružen usev. Ali ima i proizvođača koji su godinama posvećeni setvi i uzgoju tikve na značajnijim površinama. Prošle godine poljoprivredni proizvođač iz Bačke Palanke, Sima Gajić posejao je bele bundeve u usevu industrijskog paradajza. Kako je paradajz ranije obran, ostale su vreže bundeva koje su krajem septembra dokazale da mogu svom vlasniku da daju odličan rod te je ovaj domišljati poljoprivrednik žute, slatke kriške za samo nekoliko dana prodao na lokalnoj pijaci.

Takvih ratara i povrtara je sve više, a jedan od njih je i Miroslav Blažek iz Bačkog sela Pivnica. Godinama unazad seje žute bundeve na površini od jednog hektara. Kod ove vrste bundeve koriste se semenke kao popularna grickalica, a meso ostaje za ishranu stoke, odnosno svinja ili ostaje na njivi gde se zaorava.
"Stekao sam dugogodišnje iskustvo, tako da sa sigurnošću svakog proleća zasnujem proizvodnju. Ove godine kupio sam sortno seme iz Novosadskog instituta za ratrstvo i povrtarstvo jer takvo seme obezbeđuje sigurniji i bolji prinos i kvalitet, a bilo je godina kada sam sejao i moje domaće. Obično sejem početkom maja, i to kukuruznom sejačicom koja je tako nameštena da seje svaki drugi red. Nakon nicanja ručno okopavamo usev, tako da ne koristim hemiju i nemam više ulaganja i troškova do berbe", objašnjava Blažek.

Krajem avgusta i početkom septembra, ove godine zbog vremenskih uslova, nešto ranije, Miroslav Blažek kreće sa berbom. Plod je, kaže, potpuno zreo te je organizovao posao, što podrazumeva angažovanje nadničara koji seku bundeve na polovine i ručno vade semenke.

"Ovaj posao može da se radi i mašinski, obzirom da postoje mašine koje to brzo i precizno rade, pogotovo kada je reč o uljanim tikvama, gde se odvajaju semenke golice, ali ja nemam takvu mehanizaciju, a iznajmljivanje je dosta skupo, tako da svake godine radim ovako, sa nadničarima. Za posao na površini od jednog jutra potrebno je oko 350 radnih sati", kaže Blažek.

Ove godine meso bundeve nakon vađenja semena ostaće na njivi i nakon zaoravanja imaće funkciju odličnog prirodnog đubriva, dok će semenke biti zamrznute.
"Semenke ne sušim, jer tako gube na kvalitetu, ostavljam ih na niskim temperaturama, a nakon nekoliko dana lagano ih zagrevam i termički obrađujem. U zavisnosti od tražnje i zahteva kupaca pakujem u odgovarajuću ambalažu i prodajem. Cena po kilogramu je 900 dinara, a kupci su dugogodišnj i plaćaju odmah. Zarada će i ove godine biti veća - više za 20% od proizvodnje soje i kukuruza. Čime sam ja zadovoljan", kaže Blažek i dodaje da u ovom selu ima još nekoliko proizvođača koji su ovu vrstu tikve uzgajali na oko 7- 8 hektara.

Ovdašnji proizvođači smatraju da bi se ovoj kulturi moglo i trebalo posvetiti više pažnje, upravo kao što to rade Banaćani koji svake jeseni, počev od 1986. godine, u Kikindi organizuju manifestaciju u čast ludaje. Lokalna svetkovina postala je tako velika međunarodna svečanost na kojoj se bira najbolja i najteža bundeva i u slast degustiraju brojni slatki i slani specijaliteti, i na taj način popularizuje ovo povrće. Ne zaboravimo iskustva drugih zemalja koje od ovog povrća prave biznis - meso bundeve koriste kao sirovinu za prehrambenu industriju, ljusku, stablo i lišće za proizvodnju stočne hrane, semenke za ulje, a koren za kalemljenje lubenica i dinja.





Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/