Zdrava Srbija Instagram

Kako i zašto kompostirati opalo lišće?


Povrtarstvo, 09.10.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Jesen je vreme kada se mnogi od nas pitaju šta učiniti sa velikom količinom lišća iz voćnjaka i dvorišta. Na žalost, veliki broj ljudi sakupljeno lišće spaljuje i na taj način gubi dragocenu organsku materiju koja toliko treba zemljištu.

Listinac povećava sadržaj vlage u zemljištu i poboljšava njegovu strukturu. Dovoljno je lišće sakupiti i strpljivo čekati njegovo razlaganje. Sakupljeno lišće može se staviti u namenske vrtne vreće, posebno napravljeno kompostište za lišće ili ga ostaviti u gomili.

Prilikom prikupljanja lišća treba obratitit pažnju da se prikuplja zdravo lišće, koje nije zaraženo patogenima i u kojem nema štetočina ili njihovih prezimljujućih formi. Poželjno je prikupljeno lišće prethodno usitniti. Ukoliko je sakupljeno lišće suvo, potrebno ga je zaliti vodom i na taj način potstaći proces kompostiranja. Vlažnom lišću se može dodati zelena trava i manja količina humusa kako bi se ubrzao celi proces. Zbog osobine vlažnog lišća da se zgrudva i truli, lišću se mogu dodati i usitnjene grančice, koje će doprineti rastresitosti kompostne mase.

Najbrže se razlaže lišće listopadnog drveća, 1 - 2 godine, dok se iglice crnogoričnih vrsta sporije razlažu, 2 - 3 godine. Sadržaj mineralnih materija u lišću varira u zavisnosti od vrste drveća, tla i klimatskih karakteristika područja. Zbog toga je najbolje koristiti opalo lišće različitih vrsta drveća.

Listinac koji je odležao jednu godinu se naziva mladi listinac i u njemu su vidljivi ostaci lišća. Ovakav listinac se prvenstveno koristi za malčiranje, a može se koristiti prilikom sadnje stavljanjem u iskopane rupe ili kao đubrivo za travnjake. Veoma dobro se pokazao kao malč u toku zime, jer štiti biljke od smrzavanja. Ako ga koristimo kao prekrivač za golu zemlju, potrebno ga je u proleće razgrnuti i omogućiti tlu da se zagreje.

Ukoliko je listinac odležao dve godine, tada je to zreo listinac i predstavlja visokovredno organsko đubrivo. Takav listinac je tamnosmeđe boje, mrvičaste strukture. Koristi se i kao malč, ali i u mešavinama za sađenje rasada, cveća ili kao organsko đubrivo.




Listincu od iglica četinara je potrebno i tri godine da se u potpunosti razloži i ovakav listinac zakiseljava zemljište te se koristi za malčiranje i đubrenje onih kultura koje zahtevaju kiselo zemljište. Najbolje ga je praviti odvojeno od listinca listopadnih vrsta.

Lišće koje se brzo kompostira su listovi voćnih vrsta, breze, zove, javora, topole, graba, belog jasena. Lišće hrasta, bukve, oraha, četinara te lišće prekriveno smolom, je lišće koje se sporo kompostira. Korisno je znati i da, osim lišća hrasta i oraha, lišće kestena i vrbe sadrži mnogo tanina i da zbog toga sporo trune, kao i lišće četinarskih vrsta. Listinac od oraha treba kompostirati samog i koristiti kao malč za suzbijanje korova, ali nikako u povrću jer može inhibirati rast povrća.

Širina i visina kompostne gomile trebale bi da budu 1,2 do 1,5 m, a dužina najmanje 1,5 m.
Ukoliko se kompostna masa osuši, potrebno ju je zaliti vodom, ako je prevlažna treba dodati piljevine od listopadnog drveća. Za održavanje temperature i vlažnosti tokom kompostiranja, veoma je važna veličina kompostne gomile. Manja gomila će se brže isušivati, slabije zagrevati i time će se usporavati kompostni proces. Obrnuto, ako je gomila veća, brže će se zagrejati i razviti više temperature koje mogu uništiti poželjne mikroorganizme koji obavljaju kompostiranje.

Sazrevanje listinca je najbrže u letnjim mesecima zbog intenzivnog rada mikroorganizama. Ukoliko želimo ubrzati proces formiranja listinca, potrebno je nekoliko puta prevrtati ovu gomilu. Kompostna gomila je inkubator mnogih biohemijskih procesa i razvoja zemljišne flore i faune. Zbog toga je zreli kompost nosilac vitalnosti zemljišta.
Da bi ste utvrdili da je listinac zreo on mora imati tamnosmeđu boju i miris na šumsko tlo.


Ranka Vojnović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.ba/



Bookmark and Share

Mala Pijaca