Združivanje je jedna od najvažnijih i najprimenjenijih mera u poljoprivredi. Ukoliko se uspostavi dobar izbor biljaka, mogu se očekivati dobri rezultati.

Kako svake godine, združeni usevi daju poprilično dobre rezultate što se tiče ishrane ljudi, ali i životinja, tako smo i ove godine imali dosta dobre i kvalitetne prinose zahvaljujući pravilnom odabiru vrsta za združivanje useva.

Najvažnije je da u takvoj zajednici vrste odgovaraju jedna drugoj, kako ne bi došlo do negativnih posledica. Pri združivanju useva razlikuju se glavni i sporedni usev i nijedan od njih ne sme trpeti ili iz nekog razloga zaostati u porastu i razvoju. Zbog toga postoje različite kombinacije kultura koje se međusobno podnose i koje se mogu uzgajati zajedno bez nekih većih problema.

Za združivanje useva u ratarstvu postoje kriterijumi koji se moraju poštovati: biljke sa dubokim korenovim sistemom se uzgajaju sa biljkama sa plićim korenom, potom, biljke sa uspravnim i visokim stablom uzgajaju se sa onim biljkama čije je stablo puzavo i nisko.

Najperspektivnije kombinacije ratarskih kultura, koje su ujedno i najzastupljenije kod nas su:

zob i grahorica
sirak i soja
kukuruz i Vigna (krmna biljka slična grašku)

Tu su i kombinacije povrtarskih kultura koje se vrlo često nalaze na našim površinama:

šargarepa i salata
paradajz i spanać
paradajz i rotkvica

Međutim, združivanje useva se može primeniti i kombinacijom ratarskih i povrtarskih kultura:

kukuruz i tikve
kukuruz i pasulj
zob i grahorica





Leguminoze povoljno deluju na strukturu zemljišta, a žita smanjuju poleganje leguminoza dajući im oslonac. Zbog toga je jako korisno uzgajati dve biljke zajedno!

Možemo videti da se kulture koje uzgajamo kao združeni usev znatno razlikuju, ne samo po porodicama iz kojih potiču, već i po potrebama za svetlošću, vodom, hranom, po izgledu, visini, bolestima i štetočinama koje ih napadaju, što je jedan od najvažnijih razloga. Jer ukoliko dođe do pojave bolesti ili napada nekog štetnika, lakše ćemo je suzbiti, pošto se zajedno mogu uzgajati oni usevi koje ne napadaju iste bolesti i štetočine.




Takođe, združivanjem useva se znatno smanjuje zakorovljenost, samim tim što korov gotovo nema prostora za rast i razvoj. Ne samo na poljoprivrednim institutima, već i na porodičnim imanjima, združivanje useva je postalo sve popularnije, jer se time osigurava hrana, ali i se i maksimalno koristi prostor, to jest zemljište.

Međutim, oni koji se bave ovim poslom moraju voditi računa da parcele ne budu preterano velike, zato što je obično mehanizacija prilagođena jednoj vrsti biljke, kao i sredstva za zaštitu. Stoga, stručnjaci nalažu da vrste treba prilagoditi uslovima sredine, ali i voditi računa o njihovim potrebama koje se odnose na ishranu i navodnjavanje. Takođe, jedan od malog broja problema pri združivanju useva može biti činjenica da ne postoje posebne sorte, tj. hibridi koji su namenjeni za ovakav tip proizvodnje. U organskoj proizvodnji se, međutim, radi na stvaranju novih sorata i hibrida, pre svega strnih žita, namenjenih ovoj proizvodnji.


Primer združivanja kukuruza i pasulja

Mogu se uzgajati u istom redu ili naizmenično, ali mora se voditi računa da se kukuruz ne seje gusto. Obično se potroši oko 50 kilograma semena pasulja po hektaru. Pored niskih sorti pasulja, uzgajaju se i lozaste, ali i visoke. Godinama se na primeru dokazivalo da se kukuruz i pasulj mogu zajedno uzgajati bez nekih većih problema, a to su pokazali i rezultati.






Jovana Vuković

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/