Staklenici, plastenici, zaštitni sanduci i zvona -svi oblici zaklona proširuju baštenske horizonte



Uđite u staklenik ili plastenik (polietilenski tunel) i osetite drugačiju atmosferu -uživajte u drugačijem mirisu i divite se bujnom rastinju. U zatvorenom prostoru možete da uživate u organskoj bašti bez obzira na vremenske prilike. Naići ćete na nove, zanimljive biljke o kojima treba brinuti, osetljive biljke zaštićene od mraza i sadnice koje se gaje zbog cveća ili plodova, kako niču sedmicama ranije nego inače.

Staklenici i plastenici zadržavaju sunčevu energiju, podižući temperaturu i stvarajući atmosferu u kojoj biljke napreduju. Uovom poglavlju opisan je izbor i način korišćenja struktura bez grejanja, koje, uz dodatak klupe s grejanjem i zimske izolacije po potrebi, mogu da se koriste tokom cele godine uz minimalnu potrošnju energije.

Zaštita od vremenskih neprilika može da se postigne i na manjem prostoru, pomoću sanduka, zvona i prekrivača. Zaštitni sanduk korisna je dopuna stakleniku kao prostor za očvršćavanje osetljivih biljaka i sadnica. Može da se koristi i samostalno,za gajenje osetljivih biljaka kao što je dinja leti ili zelena salata zimi. Takođe, preko zime pruža zaštitu od kiše, bez grejanja, za biljke iz kamenite bašte, reznice i seme posejano u jesen.

Zvona su pokretne strukture namenjene takođe za očvršćivanje i gajenje osetljivih biljaka kojima prija dodatna toplota na početku i kraju sezone, kao i za zagrevanje zemljišta radi davanja početne prednosti direktno posejanom semenu ili postizanja ranog roda jagoda. Iako se prvenstveno koriste u gajenju voća i povrća zvona su korisna i kao oblik zaštite za ukrasne biljke.

Prekrivači su naj jednostavniji oblik zaštite biljaka - to su izuzetno laki materijali koji se postavljaju direktno preko biljaka da bi ih zaštitili od lošeg vremena i štetočina.



Staklenici i plastenici

Najveća razlika između staklenika i plastenika je cena. Tamo gde ograničen prostor uslovljava postavljanje samo malih objekata, staklenik je najbolji izbor. Biće prijatniji za gledanje, trebaće mu manje održavanja, pružaće biljkama najviše svetla, a na malim veličinama manja je i razlika u ceni.

Plastenik je najbolji izbor za velike objekte, preko 20 m2, zbog jeftine proizvodnje hrane.Staklo je prozirno, propušta više svetlosti od plastike, brže greje unutrašnjost i duže zadržava toplotu. Biljke, naročito one kojima treba puno svetlosti, kao što je paradajz, bolje rastu ispod stakla nego ispod plastike. Staklo je trajno, dok plastika s godinama postaje krta i lomi se.



Koje veličine treba da bude staklenik?

Koliki god da vam je staklenik, doći će trenutak kad neće biti dovoljno velik. Popularna dimenzija je 1,8 m u širinu i 2,4 m u dužinu. Staza kroz sredinu, širine 60 cm,ostavlja sa svake strane 60 cm prostora za biljke. Bolji raspored postiže se u stakleniku koji je širok 2,4 m, a dugačak 1,8 m. U njemu će te imati po 90 cm sa svake strane kraće staze, što znači više prostora za biljke. U uslovima ograničenog prostora, moguće rešenje je naslonjeni staklenik . Problem nedostatka svetlosti s jedne strane delimično može da se ublaži farbanjem zida sa unutrašnje strane u belo. Osunčan zid je najbolji za staklenik opšte namene. Staklenik naslonjen na zid bez direktne sunčeve svetlosti dobar je za ožiljavanje reznica i gajenje paprati i biljaka čije prirodno stanište je šuma.



Materijal za kostur staklenika

Najčešće se koriste aluminijum i drvo. Aluminijum je lak i čvrst i ne zahteva mnogo održavanja. Staklenici sa aluminijumskim kosturom su veoma različitog kvaliteta. Ramovi za okna izrađuju se od „T” profila kod staklenika slabijeg kvaliteta; „H” profili koriste se u čvršćim, kvalitetnijim objektima, koji se preporučuju na vetrovitim mestima. Drvo za staklenike može da bude raznih vrsta. Kedar je veoma trajan i nije mu potreban tretman otrovnim sredstvima za zaštitu. On je dobar izbor ako ste sigurni da potiče iz obnovljivih šuma. Drvo je bolji izolator od aluminijuma, ali deblji ramovi za okna više blokiraju svetlost.



Okna za staklenike

Staklo je najčešći materijal za okna, po potrebi je ojačano iz bezbednosnih razloga. Zamena je polikarbonatna plastika izuzetno lak, čvrst, dvoslojni materijal koji pruža dobru izolaciju. Mana mu je što nije potpuno providan, jer propušta samo 85% svetlosti, za razliku od stakla, koje propušta 97%. Neophodni su otvori za dobro provetravanje i regulisanje temperature . Ako često provodite vreme van kuće, automatski sistem za oslobađanje otvora za provetravanje bio bi dobra investicija. Čak i u proleće, iznenadno sunce može, ako su otvori zatvoreni,brzo da podigne temperaturu, što može da naškodi biljkama.



Izbor plastenika

Plastenik čini kostur od galvanizovanih metalnih lukova. Pogodniji je kraći i širok od dužeg i uskog tunela koji prekriva istu površinu, jer je u njemu provetravanje bolje. U plastenicima je atmosfera znatno vlažnija nego u staklenicima, zato je kvalitetno provetravanje presudno. Postavite velika vrata (ili dvostruka vrata) na oba kraja, radi maksimalnog protoka vazduha.Takođe, možete da postavite stranice koje mogu da se smotaju do visine od oko jednog metra, ako je ispod njih mreža.



Koja vrsta prekrivača?

Plastenik se preko lukova kostura prekriva jednim slojem plastike koja može da bude različite debljine, roka trajanja, providnosti i cene. Neke vrste su s jedne strane presvučene slojem koji sprečava kapanje kondenzovane vode i pojačava izolaciju. Životni vek plastike je između 3 i 7 godina, zavisno od kvaliteta. On može da se poveća za otprilike godinu dana ako se pre postavljanja lukovi oblepe termoizolacionom trakom.



Drugi oblici prostora pokrivenog plastikom

Solarni tunel ima prekrivač od PVC-a,ojačanog tkaninom, sastavljenog od delova. Lakši je za prekrivanje, a zelena boja izgleda prijatnije. Ako više volite tradicionalni izgled, a niste spremni da platite visoku cenu za trajnost staklenih okana, u katalozima baštenske opreme možete da pronađete veliki izbor malih staklenika s jednoslojnim, dvoslojnim ili troslojnim polikarbonatnim oknima. Neki proizvođači nude kombinaciju baštenske šupe i staklenika, koja funkcioniše kao veliki zaštitni sanduk.



Opremanje staklenika i plastenika

Spektar namena i sezona korišćenja staklenika i plastenika može znatno da se proširi dodatnom opremom. Dobar raspored stalaža, vodootporni izvor električne energije (kog treba da postavi kvalifikovani električar), klupa ili propagator s grejanjem i odvodi koji usmeravaju vodu s krova u bure, mogu da daju dragoceni doprinos. U ovom poglavlju polazi se od pretpostavke da u stakleniku ili plasteniku nema drugog izvora toplote osim klupa ili propagatora s grejanjem, uz dodatnu zimsku izolaciju. To je naj efikasniji način uštede energije u većini staklenika. Dodatno grejanje može da se uvede po potrebi.



Stalaže

Da bi se prostor u stakleniku ili plasteniku iskoristio na najbolji način, neophodan je neki oblik stalaža. Stalaže od gredica obezbeđuju dobar protok vazduha, što je dobro zbog sprečavanja gljivičnih bolesti,ali ne obezbeđuju zadržavanje toplote zimi. Kompromisno rešenje je da ih koristite leti, a zimi postavite stranice od stiropora i prekrijete ih plastikom. Za tu svrhu idealne su ploče s rupama za izolaciju zidova, koje mogu da se kupe u prodavnicama kućne opreme.Biljke mogu da se zaštite od mraza postavljanjem saksija na stiropor i prekrivanjem jednoslojnim ili dvoslojnim najlonom. Uske police iznad stalaže pružiće vam dodatni prostor za saksije i plitice. Naročito su korisne za mlade biljke (na primer,paradajza) kojima je potrebno puno svetlosti. Šire police ne bi trebalo postavljati jer zaklanjaju svetlost biljkama koje su ispod njih. Postavite tacne ispod saksija na višim policama, da voda iz njih ne bi kapala na biljke na nižim nivoima.



Klupe sa grejanjem

Klupa s grejanjem je izvor toplote koji štedi energiju i novac. Blago zagrevanje koje ona proizvodi blizu nivoa zemljišta ubrzava klijanje semena početkom sezone,po hladnom vremenu pojačava rast biljaka u saksijama i štiti ih od slabijih mrazeva. Da bi ste napravili takvu klupu, ukopajte kablove za grejanje u vlažan pesak, u sanduku s vlažnim peskom dubine 10 cm. Klupa treba da bude dovoljno jaka zbog težine peska. Lakša alternativa je aluminijumski sanduk ili klupa, ili električni pokrivač sa ugrađenim grejačima. Temperaturu treba regulisati termostatom koji može naknadno da se ugradi. Kutija od providne plastike s poklopcem sa šarkama, koja se postavlja na klupu s grejanjem, pruža dodatnu zaštitu od mraza. Umesto plastike možete da koristite najlon, mada je plastika bolja.Za manji prostor možete da kupite propagator, kojem jedino treba izvor struje da bi proizvodio toplotu.



Izolacija

Tokom zime i početkom proleća izolacija smanjuje opasnost od oštećenja uzrokovanih mrazom i održava najvišu moguću temperaturu u stakleniku. Ploče od stiropora najbolja su izolacija za donji nivo staklenika. Gornji deo može da se obloži plastikom s jastučićima koja se koristi za ambalažu. Najbolja je dvoslojna plastika s jastučićima od 5 sm u prečniku. Većina aluminijumskih ramova za okna ima žleb sa unutrašnje strane. U njega mogu da se ubace nosači koji drže plastiku na mestu. Ako ramovi za okna nemaju žlebove, preko središnje grede i ivice nadstrešnice može da se razvuče žica za zavesu koja drži listove plastike s jastučićima. U staklenicima s drvenim kosturom izolacione zavese mogu lako da se pričvrste ekserčićima. Kad se izolacija ukloni, označite sve delove kako biste ih u jesen lakše ponovo namestili. U plasteniku postavite žice koje će držati listove plastike s jastučićima.



Zatamljivanje

Leti u stakleniku može da bude suviše toplo. Biljke će venuti; sunce može da sprži listove paradajza i da uzrokuje takozvanu zelenu kragnu na plodovima. Zatamnjenje smanjuje količinu sunčeve svetlosti u stakleniku i sprečava pregrevanje - ali ukoliko ne može lako da se ukloni, po oblačnom vremenu potpuno će biljkama uskratiti sunce. Ako je staklenik dobro provetravan, biće dovoljno minimalno zatamnjenje, a možda uopšte neće ni biti potrebno. Najjednostavniji način zatamnjivanja je prefarbavanje spoljne strane stakla rastvorom kreča. Delotvornije je da se zatamni krov nego stranice. Kad zatamnjujete stranice, prvo zatamnite onu koja je okrenuta suncu sredinom dana, pa proverite koliko je to delotvorno pre nego što nastavite dalje. Najbolji način zatamnjivanja su roletne koje mogu da se spuštaju i podižu zavisno od vremena. One se postavljaju sa unutrašnje strane, pa ponekad mogu da zasmetaju visokim biljkama koje dosežu do krova. Da bi se zaštitile pojedinačne, osetljive biljke i ponici, mogu da se postave zelena plastika, najlon za prekrivanje ili zaštitna mreža na nosačima sa unutrašnje strane staklenika. Zatamnjivanje nije potrebno u plastenicima.



Leje u stakleniku

Staklenik na zemlji umesto na betonu, preporučuje se za biljke koje će ceo život provesti u zatvorenom prostoru. Biljke je mnogo lakše gajiti kad rastu u zemljištu,nego u saksijama ili vrećama, naročito one koje imaju velike potrebe za hranom i vodom, kao što je paradajz. Zemljište u stakleniku treba održavati na isti način kao i na otvorenom prostoru - koristeći organska đubriva, kompost i zelenišna đubriva po potrebi, da bi mu se podigla plodnost.Zemljane leje, za razliku od betonskog poda, održavaju vazduh u stakleniku vlažnim. Isparcelišite površinu osnove u leje,po mogućstvu u dimenzijama koje će omogućiti da ne morate da gazite po zemlji. Sistem plodoreda mora da se primenjuje da bi se u zemljištu sprečilo razmnožavanje štetočina i prenosilaca bolesti. To može da bude teško, jer je prostor u stakleniku ograničen, a biljke mnogih vrsta su srodne. Ponekad je neophodno da jednostavno preskočite određenu vrstu na godinu ili dve, ili da je gajite u saksiji koju ste postavili na plastični prekrivač zemljišta. Ako se problemi nastave,moraćete da povećate dubinu zemljišta nanajmanje 30 sm.