Svi se zgražavamo kada gori šuma. Znamo da tada neće stradati samo drveće i šumske biljke nego i male životinje koje nisu mogle odleteti ili pobeći pred požarom. Srce nam se slama nad takvim prizorom i to je posve normalna reakcija. No postoji i ponešto drukčija reakcija na vatru u prirodi. To je ravnodušnost pred slikom poljoprivrednika koji potkraj jeseni pali ostatke letnje žetve ili korov.

U našim krajevima to je uobičajen prizor, na koji obično nailazimo kada se vozimo putevima koji vijugaju uz polja ili seoske okućnice. Naravno, nikome se tada ne slama srce niti razmišlja o nekoj posebnoj šteti. Naprotiv, poljoprivrednici su uvereni da je pepeo koristan kao izvor hraniva za biljke i da paljenjem uništavaju bolesti biljaka. I u tome su u pravu. Pa ipak, ta se priča može posmatrati i na drukčiji način.

Razmislimo na trenutak o svetu kroz prizmu onih najmanjih stvorenja, onih od kojih zavisimo, iako ih ne vidimo. Zamislite na trenutak da ste avatar u mikrosvetu. Zamislite da imate moć rasuđivanja čoveka, ali telo gljivice koja živi u simbiozi s korenom neke biljke. Zamislite da je ta biljka korov i da ju je neupućeni vrtlar upravo izvadio iz zemlje pa se sprema baciti je u vatru koju je pripremio.

Neee, vikali bi ste... Ali niko vas ne bi čuo. "Nemoj to raditi", pokušavali bi ste objasniti, „ja sam korisna gljivica, živim u simbiozi s tvojim povrćem i kroz svoje tkivo donosim mu vodu i neke važne hranjljive materije. Zbog mene tvoje biljke rastu brže i donose ti veće plodove. Ostaviš li me u životu, i sledeće ćeš godine imati bogat rod.“

Međutim, vrtlar iz ove priče ne čuje govor stvorenja koja ne vidi i nastavlja raditi ono što je naučio. Upravo se sprema spaliti i gomilu suvog lišća te ostatke od žetve koji strče na polju. Sve mu to smeta i želi da je sve čisto. I ne zna da će spaliti ne samo onu korisnu gljivicu nego i golemu količinu biljnog materijala kojom bi se mogle nahraniti milijarde mikroorganizama.

Naš neupućeni vrtlar ne zna da se ono što naziva biljnim otpadom može razgraditi i pretvoriti u fantastično vrtno đubrivo – u kompost. Princip kompostiranja nije deo njegovog znanja, pa i ne razmišlja kako bi i za njega bilo bolje da spremi u džep onu šibicu koju se sprema zapaliti. Kada bi tako odlučio, za godinu ili dve imao bi, bez ikakvog rada i truda, gomilu savršenog supstrata za sadnju.

Naravno, za organske vrtlare poput mene kompostiranje je jedan od najvažnijih principa recikliranja organskog materijala u svom vrtu. Ni ja nisam takav altruista da razmišljam o životu jedne gljivice, ali znam da je korisnije i pametnije biljni otpad kompostirati nego spaljivati. Ipak za one koje ne zanimaju priče o životnoj sredini, mikroorganizmima i podzemnim svetovima koji povezuju celi kopneni svet, imam i posve praktične argumente u prilog kompostiranju.




Zato bih rado onom tvrdoglavom vrtlaru poručila da zamisli drugu sliku ako već ne može zamisliti da je gljivica. Naime, pre ili kasnije žena će ga poslati u garden centar da joj kupi 50 litara supstrata za sadnju jer želi posaditi pelargonije na terasama. Tada će naš vrtlar za kupovinu komposta za sadnju potrošiti i vreme i gorivo i, naravno, pozamašnu svotu novca. Naime, samo 10 litara supstrata za sadnju stoji otprilike 100-150 dinara. Da nije spalio sav onaj otpad, sada bi jedan kubni metar njegovog komposta vredeo 10-15 hiljada dinara. Pametnom dosta.

Ova tipično jesenja priča ne govori samo o recikliranju nego i o jednom novom razmišljanju o nekim starim navikama. Meni se čini da bi one doista mogle ostati u ovoj godini i da bi sledeća mogla biti lepša, bogatija i plodnija.

Zar nije to poruka i naučnonofantastičnog filma Avatar, u kom vojnik uzima telo plavog stanovnika jedne daleke planete na kojoj itekako dobro znaju vrednost podzemnog sveta? Zar nisu plavi ljudi energiju crpeli od velikog moćnog drveta, odnosno njegovog korenja koje je podzemnom mrežom bilo povezano sa svim biljkama i životinjama na planeti? Ta priča ima itekako utemeljene ideje. Nije li priča o mreži korenja kojom putuje energija zapravo priča o simbiozi između dva sveta – onog mikroskopskih gljivica i sveta biljaka, odnosno o njihovom pradavnom odnosu u kom su svi na dobitku.




Kornelija Benjovski Šoštarić


Tekst preuzet sa http://www.sensaklub.hr/