Gajenje pataka u našoj zemlji, nije ni izbliza tako popularno, kao odgoj kokoši i ćuraka. U poslednjih pedesetak godina, odgoj pataka se obavljao na privatnom sektoru na ekstenzivan način, i to uglavnom na području Vojvodine. Sa nešto organizovanijom i intenzivnijom proizvodnjom pokušalo se polovinom osamdesetih godina.Tada je došlo do uvoza hibrida kombinovanih proizvodnih svojstava u okolini Valjeva i Zrenjanina, koji je pokazao dobre rezultate, ali nije došlo do nekog većeg omasovljenja ove proizvodnje. Međutim, usled pojave bolesti ludih krava, koja je izazvala bojazan kod potrošača, meso živine i ribe dobija na značaju, tako da i meso pataka ima šansu da zauzme bolje mesto u potrošnji mesa.


Patka je vrsta domaće živine, koja se gaji najviše zbog mesa, a manje zbog jaja i perja. U pitanju su živahne, otporne i skromne životinje, koje se odlikuju brzim porastom. Patke mogu da se tove na tri načina, u zavisnosti od uslova odgoja, ali i od rezultata koji se očekuju. Intenzivan tov pataka podrazumeva tehnologiju odgoja u kojoj se tov sprovodi u strogo kontrolisanim uslovima i u zatvorenim objektima. Ovakav način tova daje i najbolje proizvodne rezultate, uz najmanji rizik. U poluintenzivnom tovu, patke se u prve tri nedelje drže u kontrolisanim uslovima, a u narednom periodu se povremeno koriste ispusti. Kod ekstenzivnog načina tova patke se u prve tri nedelje drže u objektima, a zatim do kraja tova pod jednostavnim nadstrešnicama. Poluintenzivan i ekstenzivan tov donose i veće rizike u proizvodnji, ali i manja ulaganja.



Savremena proizvodnja mesa pataka podrazumeva intenzivan tov u periodu od 1 do 49 dana starosti, uz izbor adekvatnog hibrida, pravilno uređenje i kontrolisanje mikroklimata objekata i detaljno planiranje obe faze odgoja, pri čemu prva faza traje tri nedelje, a druga faza je period od treće do kraja sedme nedelje.


U našoj zemlji, najpoznatiji i najviše korišćeni je hibrid pod imenom Cherry Valley. Ovaj hibrid, poreklom iz Engleske, nastao je ukrštanjem različitih rasa pataka, pre svega, ajlesburi i pekinške patke. Postoji više tipova ovog hibrida koji imaju oznake PL2, PM2, PS1, PS2 i dr., od kojih je tip PL2 u našim uslovima pokazao solidne rezultate i u proizvodnji priplodnih jaja, ali i u tovu brojlera. U intenzivnom tovu, ovaj kombinovani tip hibrida omogućava da utovljeni brojleri za sedam nedelja dostižu završnu masu od tri kilograma.


U Italiji su, na primer, razvijeni projekti seoskog gajenja 1000 pataka i gusaka, pri čemu koristi činjenica, da su obe vrste živine otporne i relativno lake za odgoj i da su neophodna ulaganja u objekte minimalna, odnosno, često se ide na adaptaciju već postojećih, napuštenih objekata. Pri tome, patke i guske se ne drže samo zbog kvalitetnog mesa, već se koriste i za proizvodnju kvalitetnih šunki, kobasica, salama i drugih specijaliteta, čime se ostvaruje i adekvatan profit. Ovakva iskustva mogu da budu preporuka našim odgajivačima, kako bi se ova proizvodnja podigla na viši nivo, ali naravno, uz adekvatnu podršku naših naučnih institucija, ali i drugih privrednih subjekata