Cigaja je jedna od najstarijih rasa ovaca koja je stvorena u Maloj Aziji, odakle se proširila na Balkansko poluostrvo i u celu Evropu. Kod nas se uzgaja na prostoru Vojvodine. Mesto i vreme nastanka rase su Mala Azija, 800 godina p.n.e.
Pretpostavlja se da je cigaja na ove prostore došla iz Rumunije.



Cigaja je krupna rasa, čvrste građe tela i snažne konstitucije. Prosečna visina grebena iznosi kod ovaca 60-76 cm, a kod ovnova 70-85 cm. Trup je osrednje dužine, ali relativno uzak i pravougaonog oblika. Grudi su duboke i dosta uske. Sapi su dugačke i nedovoljno široke. Noge su visoke, jakih kostiju i čvrstih papaka tamne boje, tako da su sposobne za duga hodanja. Glava je srednje veličine, dosta uskog čela.

Ovnovi imaju ispupčen profil. Ovce su bez rogova, a ovnovi mogu imati rogove. Uši su velike i često klempave. Glava, uši i noge crno su pigmentisani. Jaganjci su po rođenju sivo mišje boje. Ova boja vremenom se gubi tako da sa četiri meseca starosti jagnjad dobija belu boju vune. Osim sive, jagnje se i potpuno crna jagnjad, kao i riđe šarena jagnjad.

Cigaja je rasa kombinovanih proizvodnih osobina - za proizvodnju mesa, mleka i vune. Odrasle ovce teške su 50-65 kg, a ovnovi 70-100 kg, što pokazuje da se ishranom i selekcijom mogu postići dobri rezultati. Iako cigaja u laktaciji može dati i do 120 litara mleka, danas se uzgaja isključivo radi proizvodnje mesa-jagnjetine. Plodnost je 140-180 %, a telesna masa jagnjadi u dobi 3-4 meseca iznosi 30-35 kg.

Smatra se da se danas na prostoru Vojvodine uzgaja više hiljada grla cigaje (mada su veći broj njih melezi).

Potrebno je što hitnije odrediti precizan broj preostalih grla (ali čiste krvi), nakon čega je potrebno izraditi plan njenog održavanja i poboljšanja proizvodnih karakteristika.



Postoji Čokanski tip cigaje koja se smatra autohtonom i prema nekim odredbama ministarstva polj. subvencioniše se njeno držanje radi očuvanja rase.

Drugi tip cigaje je Somborski, to je cigaja oplemenjena sufolkom ili nekom drugom tovnom rasom bele vune sa crnom glavom. Ovaj tip se odlikuje većom telesnom masom, boljim kvalitetom vune i boljom obraslošću vunom za razliku od čokanske. Mesnatost je bolja kao i prirast.

-Somborska cigaja: mlečni tip cigaje, od davnina selekcionisana i uzgajana kao mlečna ovča za mužu i od njenog kvalitetnog mleka pravio se čuveni somborski ovčiji sir. Uzgaja se u okolini Sombora i Banatu, gde prave ovčiji kačkavalj.


-Čokanska cigaja: mesnati tip cigaje, ne muze se, već služi za proizvodnju jagnjadi. Ukrštana sa svim ostalim rasama u cilju poboljšanja mesnatosti i plodnosti. Zadnje ukrštanje je sa safolkom i bergamom. Sitniji soj cigaje u odnosu na prethodni. Ako se nastavi ovakav trend, cigaja će se uništiti kao naša mlečna ovca.

Cigaja je u naša najmlečnija ovca. U dobrim uslovima i kvalitetnom ishranom daje u 6 meseci laktacije 120-180 l mleka. Cigaja, kao i svrljiška ovca imaju velike sise, odlika mlečnih ovaca, da bi se olakšala ručna muža. Vekovna selekcija ovčara, koja se u savremenom ovčarstvu zbog trenda mašinske muže menja.