Od ugljeno-hidratnih hraniva je najvažniji kukuruz. On ima visok sadržaj energije i sa te strane nema mogućnosti predoziranosti. Međutim problem je velika zastupljenost ulja. Zato se stvara debela i meka slanina, jer se uneta hrana (mast) ne transformiše, već se direktno deponuje u organizmu.


Zbog smanjenja rizika od kvarenja kukuruza, a sa druge strane izbegavanja velikih troškova veštačkog sušenja, rešenje je silaža od zrna kukuruza. Upotreba ovakvog kukuruza povećava konzumiranje za 2% zbog boljeg ukusa.Znatno je manji utrošak hrane po jedinici prirasta zbog sačuvanih svih hranljivih materija, za razliku od veštački sušenog kukuruza. Klip se ne koristi za tov svinja, a najbolje je silirati kukuruz kada ima 30-35% vode.


Ječam u svinjarstvu može da se koristi u dosta velikom procentu jer proteini imaju odličan aminokiselinski sastav za tov svinja. Slanina dobijena hranjenjem svinja obrokom sa velikim sadržajem ječma je tanja, čvršća i odlične konzistencije .


Pšenica , ako služi za ishranu svinja ne sme da bude fino mlevena zbog nastanka testastih sadržaja u želucu. Inače je ukusna i sadrži 50% više proteina od kukuruza. Daje se do 25% u obroku.


Ovas se takođe daje do 25% u smeši zbog visokog sadržaja celuloze.Odličan je bez plevice za mlađe kategorije.


Sirak, ako se koristi, ne sme da ga ima više od 15% zbog visokog sadržaja tanina.


Suvi repini rezanci imaju dosta šećera (8-9%), dosta proteina, ali lošijih i 20-22% celuloze visoke svarljivosti. Zato se koristi sa 10-20% u smeši.



Kasava može da se koristi 20-30%. Kod nas se ne gaji ali se ponekad uvozi iz Azije. Krtole kasave su bogate skrobom.


Melasa ima malo proteina (7-9%) slabijeg kvaliteta.U ishrani svinja koristi bolje nego u ishrani goveda kao delimična zamena energetske ishrane. Neophodno je postepeno uvođenje u ishranu. Koristi se u manjem obimu kao vezivno sredstvo pri peletiranju.


Pomije , ako su dobrog kvaliteta mogu ograničeno da se koriste u tovu svinja.




Dipl. ing stočarstva Goran Joksić