Opis patogena. Xylella fastidiosa spada u specijalizovane vaskularne bakterije koje su izbirlive na ksilem.
Iako uglavnom nije specifična prema domaćinu, ova bakterija je specifična prema vrsti ćelija ili tkivu biljke domaćina. U biljci se razvija u sudovima i međućelijskom prostoru ksilema. Bakterija takođe nastoji da se akomulira u specifičnim delovima biljaka i distribucija bakterija uslovljava tip simptoma.

Rasprostranjenost i značaj. Pričinjava značajne gubitke u proizvodnji vinove loze, breskve, šljive, kafe citrusa. Osim toga prouzrokuje palež lišća i slabljenje mnogih vrsta ukrasnog drveća i žbunja, bresta, hrasta i platana. Neki sojevi imaju spektar domaćina od 28 mono i dikotiledonih biljaka, ali većina njih ostaje bez simptoma.

Bolesti koje prouzrokuje. Prouzrokuje Pirsovu bolest vinove loze ((Pierce*s Dises vinove loze), lažna patuljavost breskve (Phony Disease breskve), Leafe Scorch (oprljenost lišća) badema, ožegotine lišća šljive, bresta, javora, itd.; uvelost zimzelena, oprljenost bresta i američkog platana, hrasta i duda. Citrus Variegated Chlorosis(hlorotično šarenilo citrusa), Sumatra Disease deteline.

Prenošenje patogena u prirodi. Vektori ove bakterije su cikade koje se hrane sisanjem ksilemskih sokova i mogu da ih prenesu sa zaraženih na zdrave biljke. Odrasle forme insekta može da usvoji bekterije i da ih usvoje i prenesu za manje od dva sata. Odrasle forme cikada mogu da ih prenose do kraja života. Xylella fastidiosa može i da prezimi u telu insekata i da ih na proleće cikade prenesu na zdrave biljke. Latentni period ova bakterija može provede u korovima kojima se hrane cikade, bez pojave simptoma.

Ostvarenje infekcije. Kada je biljno tkivo inficirano kompaktibilnom bakterijom dolazi do oslabađanja hraniva i stimulatora rasta bakterija i dolazi do blage degeneracije ćelijske membrane domaćina. Takođe dolazi i do poremećaja transporta jona kroz membranu. Joni kalijuma oslobođeni u međućelijski proces podižu pH vrednost međućelijske tečnosti od pH 5,5 do 7,0 ili 7,5 što dalje dovodi do isticanja saharoze, aminokiselina i neorganskih jona, bez strukturnih promena, citoplazmatske membrane. Umnožavanjem bakterija u međućelijskom prostoru tkivo postaje vodenasto, što je vidljivo golim okom, čime nastaju uslovi za ubrzano umnožavanje bakterija.

Potencijalne teorije kažu da Xylella fastidosa stvara fitotoksine, izaziva poremećaj regulatora rasta i poremećaj funkcije ksilema.

Simptomi su palež lišća, hloroza, kržljavost, sušenje izdanaka, opšte slabljenje. Oni variraju u zavisnosti od vrste i starosti i vrste biljke i uslova spoljne sredine. Može da prođe od 3 meseca do 5 godina pre nego što zaraženi čokot potpuno izumre. Na lišću se prvo uočavaju hlorotične pege po ivici lista koje se proširuju prouzrokujući uvelost i sušenje zahvaćenog tkiva. Smeđa boja i uvelost se širi tkivom duž nerava ka lisnoj dršci pokrivajući površinu lista u potpunosti pri čemu se list suši i izumire (palež lišća).
Zahvaćeni listovi opadaju ostavljajući lisnu dršku i dalje na lastarima. Identični simptomi se šire na suseddno lišće. Na zaraženim lastarima narednog proleća uočava se kasnija pojava lišća pri čemu se na nekoliko listova pri vrhu lastara uočava hloroza tkiva između nerava i deformacija lista. Novi izdanci uspešno rastu i dolazi do zakržljalosti i nekroze vrha izdanka. Zaraženi lastari ne sazrevaju ujednačeno pa se na sazrelim lastarima uočavaju još uvek zelene zone. Zaražene biljke zakržljavaju ili venu a korenov sistem izumire. Dolazi i do redukovanog prinosa. Ovi simptomi su verovatno posledica zapušavanja sudova ksilema bakterijskim ćelijama i kompleksom materija koje bakterija a delom od biljaka.

Širenje patogena pomoću čoveka se može desiti prilikom kalemljena ili menaičkim unošenjem inokuluma u ksilem.
Suzbijanje. 1. Preventivne mere. Biljni karantin. Pod pojmom biljni karantin podrazumeva se skup mera koje jedna država sprovodi radi zaštite od introdukcije patogena koji kod njih ne postoji. Ova mera je administrativnog tipa i spada u administrativne mere zaštite. U savremenom svetu ona predstavlja sistem mera koju jedna država preduzima da zaštiti svoju teritoriju od uvoza i prodiranja izazivača bolesti, štetočina i korova, koji su u toj zemlji odsutni ili se sreću, ali u vrlo smanjenom intenzitetu.
Ovom sistemu dodaju se i mere zaštite pomoću kojih se sprečava prenošenje izazivača bolesti iz jednog reona u drugi ili iz jednog u drugi deo zemlje, kao i zaštitne mere kojima se reguliše uništavanje žarišta bolesti u slučaju pojave. U odnosu na obavljanje funkcija sprečavanja unošenja pojedinih patogena, štetočina i korova u jednu zemlju, odnosno sprečavanja širenja tih agenasa unutar zemlje, ako su već uneti, postoji unutrašnji i spoljni karantin.

Spoljni, tj. međunarodni karantin ima za cilj da očuva jednu teritoriju od unošenja ili širenja izazivača bolesti, koji su ili potpuno nepoznati u toj zemlji ili su vrlo malo rasprostranjeni. Spoljni karantin obuhvata pregled i zdravstvenu kontrolu materijala koji se uvozi u jednu zemlju kao što su: cele biljke, delovi biljaka (kalem grančice, plodovi, povrće, korenje, lukovice, seme), kolekcijegljivičnih i bakterijskih patogena, poljoprivredne sirovine, a takođe i zemljište, razne vrste amabalaže, posebno drvene ambalaže.

Pored zvaničnog sertifakata koji popunjava odgovorno lice zemlje ivoznice, u kome, pored ostalog, mora da se garantuje da u pošiljci nema onih karantinskih patogena koji su stavljeni na karantinski spisak zemlje uvoznice, a o čemu je međunarodna javnost upoznata. Karantinski inspektori imaju pravo da na graničnom prelazu obustave uvoz materijala, posebno ako on dospeva iz zemlje u kojoj je karantinski agens prisutan. Tada se traži pomoć odgovarajuće naučne ustanove, a u nekim slučajevima kada je u pitanju živ karantinski materijal on se usmerava u posebno odabran lokalitet zvan karantinsko polje. Tu ostaje onoliko dugo koliko je potrebno da se pojave simptomi oboljenja ako je pošiljka zaražena. Karantinsko polje mora da bude dovoljno daleko da patogen u slučaju zaraze ne dospe do onih vrsta biljaka na koji agens, ako je u pošiljci prisutan može dospeti. U slučaju da se na pošiljci utvrdi prisustvo karantinskog patogena, štetočine ili korova, karantinska služba ima pravo da taj materijal spali ili vrati zemlji izvoznici, a svi troškovi po međunarodnoj konvencoji padaju na teret izvoznice. U slučaju tranzita tada se primenjuju posebna pravila, ali i tada sertifikat koji prati pošiljku mora pogledati granična karantinska inspekcija i ustanoviti postoji li odgovarajuća dokumentacija, kao i odredišna stanica zemlje uvoznice.

Unutrašnji karantin obuhvata sva područja unutar jedne zemlje i ima zadatak da kontroliše: spreči dalje rasprostiranje karantinskih biljnih patogena, štetočina i korova u slučaju da su se negde pojavili. On je dužan da obavesti odgovarajuće nadležne organe o pojavi opasnih patogena, štetočina i korova, kao i da preduzme mere da su zahvaćene biljke unište i time spreči dalje širenje agensa. Da bi se ovo ostvarilo služba unutrašnjeg karantina ima za cilj da organizuje pregled poljoprivrednih biljaka, spreči prenošenje obolelih biljaka, spreči prenošenje obolelih biljaka i njihovih produkata u nezaražena područja, likvidira žarišta infekcije i tako sačuva biljke u nezaraženim delovima zemlje od novih infekcija. U nekim zemljama funkciju unutrašnjeg karantina obavlja fitosanitarno izveštajna služba. U našoj zemlji ne postoji služba uitrašnjeg karantina, niti pak fitosanitarno izveštajna služba. Taj posao obavlja prognozno – izveštajna služba, koja osim prognoze pojedinih štetnih patogena, štetočina i korova, nije dovoljno osposobljena i za ovu vrstu poslova, a po svojoj prilici i njeni zadaci nisu potpuno precizirani. U ovakvim slučajevima karantinska služba ako ne može da spreči, onda usporava unošenje bolesti, a ako je bolest već uneta onda se sve čini da se ista likvidira i ne prenese u ostale delove zemlje.

U ostvarivanju zaštitnih mera u biljnom karantinu potrebno je da učestvuju stručnjaci različitog profila. U sadejstvu sa njima doprinosi se pravilnom i blagovremenom ispunjavanju pravila i propisa biljnog karantina i očuvanju teritorije od introdukcije novih štetnih karantinskih agenasa (patogena, štetočina i
korova). Ne postoje komercijalne sorte koje su otporne na Pirsovu bolest vinove loze. Podizanje vinograda u područjima koja su udaljena od prirodnih rezervoara patogena.

2. Kurativne mere. Termoterapijom celih biljaka ili propagativnih organa, njihovim uranjanjem u vodu na 45 -50 stepeni Celzjusa ili njihovim držanjem na vrućem vazduhu na 50 – 58 stepeni Celzjusovih u trajanju od nekoliko sati (4 – 8) došlo je do ozdreavljenja tretiranih biljaka vinove loze od Pirsove bolesti i šećerne trske od kržljavosti stabljike. Pojedinačni čokoti se mogu izlečiti termoterapijom, ali to je praktično neizvodljivo za obolele čokote u vinogradu. Međutim, tretiranje materijala za kalemljenje daje rezultate.

Hemijska zaštita. Vaskularne bakterije su osetljive na nekoliko antibiotika, kao što su tetraciklin i penicilin. U labaratorijskim uslovima je potvrđeno da ometaju formiranje ćeliskog zida. Međutim, pokusšaji hemoterapije zaraženih biljaka u polju ne daju očekivane rezultate.

Tošić Aleksandar
Diplomirani inženjer poljoprivrede za zaštitu bija

Izvori:

1. „Osnovi Patologije biljaka“ Milorad V. Babović
2. Skripte iz bakterioza