Jabuka je najrasprostranjenija voćka na svetu. Ona je, po mitologiji, dospela na naš jelovnik ravno iz raja. Ona nije samo simbol greha, požude i ljubavi, već i večne mladosti. Kelti su nekad verovali da ova voćka ima čudotvorne osobine tako da ko pojede jabuku iz čarobnog vrta neće nikad biti bolestan, gladan ni žedan, pa nikad neće ni ostariti.


Verovanja su jedno, nauka je drugo. Ali, nauka bez i najmanje rezerve tvrdi da je jabuka zahvaljujući svojim sastojcima izuzetno zdrava namirnica. Ovo voće neće izlečiti nijednu bolest, ali ukoliko je svakodnevno na jelovniku može sprečiti pojavu mnogih zdravstvenih problema i raznih oboljenja. Postoji jedna mnogo citirana engleska poslovica koja glasi "An apple a dai keeps the doctor avai " što u prevodu znači da pojedemo li jednu ili dve jabuke dnevno, učinićemo mnogo za očuvanje našeg zdravlja.


Jabuka i njena lekovita svojstva bila su poznata već u Starom veku. Ona je danas najrasprostranjenija kultivisana voćka u svetu. Kao divlja rasla je u Evropi još u praistorijsko doba. Pitoma jabuka je poreklom iz Sibira i iz centralne Azije. Postoje arheološki primerci jabuke iz Anadolije stari 8.500 godina. Istina, još uvek se ne može sa sigurnošću govoriti otkud tu jabuka i da li su je ljudi uzgajali. Prvi podaci govore o kultivaciji jabuke u Anadoliji i severnoj Mesopotamiji u drugom milenijumu pne. Do 500 godine pne jabuka je verovatno gajena na području Persijskog carstva. A kada je Aleksandar Makedonski pokorio Persiju uzgoj jabuke se proširio i na Grčku. Tako je Teofast razlikovao slatku domaću i divlju kiselkastu jabuku.



Rimsko carstvo je pridavalo veliki značaj razvoju voćarstva. Posebna pažnja je poklanjanja jabuci, koja se proširila ka zapadnoj i severnoj Evropi. Širenjem svog areala, domaća jabuka je dolazila u kontakt sa divljim vrstama roda Malus, često je hibridizovala i obogaćivala svoj tip zamenjujući divlje vrste. Od 13. veka jabuke su postale veoma uzgajana vrsta voća širom Evrope, a tokom 16. i 17. veka evropski kolonisti preneli su jabuku u Ameriku. Sredinom 17. veka dospela je u Južnu Ameriku, a krajem 18. veka i u Australiju.


Jabuka je prava mala riznica dragocenih sastojaka koji su korisni za ljudski organizam. U svetu postoji preko 7.500 kultivara domaće jabuke. Sadržaj raznih materija veoma često zavisi od sorte, ali najčešće je u 100 grama sirove neoguljene jabuke oko 85 osto vode. Ostali sastojci su: ukljenihidrata 13,81 g, šećera 10,39 g, vlakana 2,4 g, masnoće 0,17 g, belančevina 26 g. Sadrži vitamine A, B1, B2, B5, B6, B9, C, a od minerala kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum i cink. Ima energetsku vrednost od 218 kJ. Zahvaljujući velikom učešću ugljenih hidrata, posebno fruktozi i glukozi, ona obezbeđuje čovekov organizam energijom i sprečava umor i gubitak koncentracije.


Tačno je da su neke druge vrste voća bogatije vitaminom C, ali zahvaljujući kombinaciji ovog vitamina, minerala i drugih materija u jabuci, ona uspešno podstiče imunitet i efikasna je u borbi organizma protiv virusa, bakterija i razornog uticaja slobodnih radikala. Štiti od prehlade, a po nekim autorima "u borbi protiv zloćudnih ćelija primer, dokazano smanjuje rizik za pojavu karcinoma debelog creva". S obzirom da ima karotina, jabuka štiti i od uticaja štetnih ultravioletnih zraka. A pektin i celuloza, koje takođe sadrži, podstiču i regulišu probavu, stabilizuje crevnu floru. Pozitivno deluje na srce i krvotok. Sprečava sakupljanje štetnih materija u krvi, snižava holesterol i sprečava zapušavanje krvnih sudova umanjujući na taj način opasnost od tromboze i arterioskleroze. Jabuka pomaže u sprečavanju karijesa, čak bolje nego pranje zuba. Pranjem se uništava 60 odsto bakterija, a jedenjem jabuke 90 odsto!


S obzirom da sadrži dosta kalijuma, jabuka podstiče izlučivanje suvišne tečnosti iz organizma tako da pogoduje skidanju sivišne telesne težine. Nadalje, sadrži puno vlakana koja nabubre u želucu pa se tako stvara osećaj sitosti i smanjuje se apetit, jabuka je nezaobilazna u svim dijetama s ciljem smanjenja kilograma. Pozitivno utiče na funkciju bubrega, jetre i žuči pa je zbog svojih svojstava zahvalno dodatno sredstvo za ublažavanje različitih tegoba. Zato je veoma često na jelovniku mnogih bolesnika. Podstiče lučenje mokraće kod komplikacija u trudnoći i kod obolelih od šećerne bolesti, te bolesti srca, bubrega i jetre.


Korisna je i za zdrave osobe. Zahvaljujući velikom učešću ugljenih hidrata snabdeva organizam energijom, sprečavajući umor i gubitak koncentracije. Gasi žeđ i osvežava sportiste posle napornog treninga. Smanjuje i ublažava neurozu i razdražljivost te je dobrodošla za smirivanje i uspavljivanje. Jabuka se najčešće jede sirova, ali se i peče, kuva, suši, prerađuje u sokove, marmelade, džemove, želee, a vrlo je cenjeno i jabukovo sirće. U domaćinsktvu se jabuke, osim svežih, često upotrebljavaju kao nadev za pite, savijače, torte, palačinke i dr.



Od pamtiveka naši stari su nosili svojim najdražima jabuku na dar. Ona je simbol prijateljstva i ljubavi. U našoj narodnoj tradiciji uvek je značila sreću, zdravlje i blagostanje. U mnogim selima do danas se zadržao običaj da se jabuka za Božić daruje deci "zdravlja radi". Pravoslavci za krsnu slavu uvek stavljaju jabuku na krsnih kolač. Zlatna jabuka simbolizuje besmrtnost, zelena nezrelost, a rumena zdravlje, mladost i lepotu. Poznat je narodni običaj da se priliko svadbe u jabuku utisne metalni novac ili dukat, što predstavlja zalog vernosti i sreću u braku. Uz dunju, ona je najčešće ukras na ormarima jer je lepa i ima prijatan miris. I, jedan veoma važan narodni običaj, kada dobijete jabuku na dar obavezno se treba zahvaliti jer "ko ne zahvali na jednoj jabuci neće ni na tovaru".


Jabuka je poznata i kao "zabranjeno voće". Zmija je u raju nagovorila Evu da Adamu ponudi jabuku da bi ga zavela. Njih dvoje, Adam i Eva, su poverovali zmiji. Bili su svesni da su goli i prvi put su osetli stid. Stigla ih je kazna - proterivanje iz rajskog vrta. Tako je jabuka postala simbol greha, a Adam je obeležen kao muškarac i ima Adamovu jabučicu, koju žene nemaju.


Čitav je niz zanimljivih legendi o jabuci s tim da je ona uvek simbol nečega lepog: mladosti, besmrtnosti, ljubavi, plodnosti, snage, obnavljanja, životne snage, savršenstva, zadovoljstva ...




Preuzeto sa http://poljoprivredaiselo.com/