Zdrava Srbija Instagram

NADA, nova sorta šljive


Voćarstvo, 03.04.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Dugoročni ciljevi oplemenjivanja domaće šlive su stvaranje novih sorti najbolje prilagođenih agroekološkim uslovima umereno kontinentalne klime, otpornih prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši, otpornih prema virusu šarke šljive i prouzrokovača ekeonomski značajnih bolesti.

Institut Čačak je vodeća institucija u oplemenjivačkom radu ove voćne vrste, koji je pored već i u Evropi priznatih i raširenih sorti kao što su Čačačnska rodna, Čačanska lepotica i Čačanska rana, stvorile mnogo novih značajnih sorti šljive koje zavređuju pažnju proizvođača. U poslednjih devet godina Institutu za voćarstvo je priznato sedam sorti šljive i to: Boranka, Timočanka i Mildora (2004.godine), Krina(2005.godine), Zlatka i Pozna plava(2008.godine) i poslednja među njima NADA(2012.godine)


Sorta NADA je nastala spontanom hibridizacijom američke sorte Stenlej (Stanley) i Rumunske sorte Skolduš. Najvažnije karakteristike ove sorte su:

- dobra arhitektura stabla s otvorenim uglovima grananja,
- retke gustine krošnje, slabija bujnost stabla (što odgovara za gušće zasade)
- cveta pozno i samooplodnjom se ostvajuje oko 13% finalno zametnutih plododva
- rano prorodi i obilno rađa
- plodovi sazrevaju sredinom avgusta, krajem druge i početkom treće dekade
- plodovi srednje krupni do krupni (40-50g), eliptičnog oblika, tamnoplave boje, s obilnim pepepljkom, atraktivnog izgleda, ukusni i dobrog kavaliteta
- koštica je srednje krupna (1,7g) i u popunosti se odvaja od mezokarpa koji je žute boje,
- plod umerene čvrstine, sočan i aromatičan
- plodovi sku pogodni za svežu potošnju i preradu, posebno sušenje

Prosečan sadržaj rastvorljivih suvih materija u plodovima sa stabala gajenih u agroekološkim uslovima Čačanske kotline iznose 16,50%, sadržaj ukupnih šećera je 11,70% i invertnih šećera 8,35%, saharoze 3,18% i 0,5% ukupnih kiselina




Sorta je tolerantna prema virusku šarke, a ispoljava blagu osetljivost na prouzrokovače plamenjače i truleži ploda.


Autori sorte su drDobrivoje Ogašanović, drSvetlana Paunović i drSlobodan Milenković.

Imajući u vidu dužinu trajanja procedure proizvodnje sadnog materijala višegodišnjih drvenastih biljaka za zasnovanje matičnjaka koji će služiti za proizvodnju kalem gračica, komercijalna prozvodnja sadnica sorte Nada i plasman na tržište će započeti tek za tri-četiri godine, ali prema gore iznetim karakteristikama moje mišljenje je da ova sorta zavređuje da se nađe u proizvodnji i da će zauzeti značajno mesto u sortimentu šljive Srbije.




dipl.ing.Milorad Jocković




Bookmark and Share

Mala Pijaca