Sredstva uložena u podizanje i održavanje voćnjaka su veoma visoka pa je želja svakog proizvođača da uloženo brzo i vrati tj. da voćnjak što pre prorodi i dostigne maksimalni rodni volumen. Način održavanja zemljišta u voćnjaku u mnogome može uticati na rano prorođevanje i visinu prinosa. Korovi koji rastu u voćnjaku, takmiče se sa gajenim biljkama za vodu, hranu, sunce. Mladim biljkama pogotovu, blizina korova smeta i uzrokuje slab razvoj i kasnije stupanje u period plodonošenja.


Odluka o načinu održavanja zemljišta mora biti doneta pre podizanja zasada. Pre donošenja takve odluke moraju se sagledati i preispitati sve mogućnosti i odabrati najoptimalniji način održavanja. Idealan način bi bio takav da omogućava lako održavanje, da pomaže rast i plodonošenje gajenih biljaka, čuva strukturu zemljišta, smanjuje eroziju, idr. U praksi, ne postoji ni jedan poseban način koji ispunjava baš sve navedene ciljeve, ali treba naći kompromis uzimajući u obzir tip zemljišta, nagib terena, starost biljaka, sistem navodnjavanja i način berbe.



Postoji nekoliko uobičajenih načina održavanja zemljišta od kojih je kod nas najzastupljeniji tzv. jalovi ugar ili održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju.


Dobre strane ovog načina su te da gajene biljke nemaju apsolutno nikakvu konkurenciju i maksimalno koriste raspoložive zalihe hrane i vode, u toku proleća zasadi pod jalovim ugarom su manje osetljivi na mrazeve (golo zemljište odaje više toplote nego pokriveno)...i to bi bile prednosti, a mana je daleko više: visoki troškovi (mašine, gorivo, herbicidi), u kišno vreme praktično je nemoguće ući u zasade radi sprovođenja zaštite, narušava se struktura zemljišta (zemljište se lako sabija) i uništava se prekopotrebna mikroflora i fauna zemljišta koja ustvari i čini zemljište plodnim i za gajene biljke prijateljskim staništem.


Dobar kompromis u većini slučajeva, predstavlja zatravljivanje međurednog prostora dok se prostor u redu održava u stanju bez korova (tzv.herbicidni pojas širine 0,5-1m sa svake strane). Prednosti su višestruke: lako kretanje mehanizacije po voćnjaku, sprečavanje erozije zemljišta, poboljšava se penetracija vode u zemljište, čuva se zemljišna struktura a zemljište obogaćuje organskom materijom. Na zatravljenim površinama minimizovana je pojava korovskih biljaka.


Kao travni pokrivač uglavnom se koriste smeše. Od trava se mogu koristiti engleski ljulj(Lolium perene), italijanski ljulj (Lolium multiflorum), crveni vijuk (Festuca rubra), prava livadarka (Poa pratensis), mačiji rep (Phleum pratense), bezosni vlasen (Bromus arvensis). Izbor smeše treba prilagoditi uslovima i tehnologiji gajenja. Deteline nisu dobro rešenje za ovu svrhu jer su velika konkurencija za hranom i vodom gajenim biljkama, a takođe su i manje otporne na gaženje. Zasnivanje travnjaka najbolje je sprovesti tokom kasnog leta (1/2 avgusta – kraj septembra), jer je zemljište u to vreme toplo, što će omogućiti dobro klijanje, i što jednogodišnji korovi, ako izbiju, do kraja godine neće uspeti da cvetaju i bace seme. Uobičajena setvena norma iznosi 30-40 g/m2.


Travni pokrivači se lako održavaju košenjem ili tarupiranjem kada dostignu visinu 15-20 cm. U svakom slučaju, obavezno se treba pokositi pre nego trave bace seme, da bi se izbeglo širenje travnog pojasa. Nema potrebe za posebnim navodnjavanjem i đubrenjem travnog pojasa. Prostor u redu se obično održava korišćenjem herbicida (zemljišni + totalni), a može se i obrađivati priključnim mašinama sa bočno-pomičnim radnim telima.


U uslovima Srbije ovakav način održavanja zemljišta u voćnjacima može se preporučiti za zasade u kojima postoje sistemi za navodnjavanje. Tamo gde se praktikuje „suvo voćarenje“, ovakav sistem se ne može bezuslovno primeniti. To će najviše zavisiti od količine i rasporeda padavina u toku godine, potreba gajene vrste voća za vodom, kao i od starosti voćnih stabala u zasadu.




Momir Nedić