Дрвенасте биљке и пењачице


Цвеће, 26.05.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Као кулисе на сцени, дрвеће, жбуње и пењачице стварају позадину за цвеће.Дрвеће и жбуње стварају трајну сценографију баште. Дрвеће даје структуру и висину, сенку, дубину и израз баштенском пејзажу.

Живе ограде се саде да би оивичиле башту или је поделиле на засебне целине. Жбуње је структурни елемент баште, којој даје занимљив сезонски изглед, као и трајну позадину за цвеће. Ова три баштенска елемента захтевају релативно мало пажње,делотворно прекривају велике површине, сузбијају раст корова, а ако се пажљиво одаберу, пружају башти разноврсност и занимљивост током целе године.

Дрвенасте биљке одлично су склониште за птице, сисаре и инсекте, као и важан извор хране и материјала за гнезда. Зато што им башта пружа смештај и храну, животиње за узврат играју кључну улогу у њеном органском одржавању. Дрвенасте биљке најспорије се развијају, али зато живе најдуже.Током првих неколико година напредак се слабо примећује, али онда изненада схватите да се младица коју сте засадили пре неколико година претворила у дивно дрво.



Значај дрвећа

Постоји стара изрека „Плеви коров као да ћеш сутра умрети, сади дрвеће као да ћеш вечно живети”, које би требало чешће да се придржавамо. Многи људи су неодлучни кад треба садити дрвеће, јер мисле како га никад неће видети у пуној зрелости. Ако као пример зрелости замишљате стари, чворноват храст, онда сте у праву. Ако бисте, с друге стране, били задовољни стаблом које је довољно широко да можете да га обухватите рукама, и крошњом која ће вам обезбедити поподневну хладовину, онда треба одмах да изађете напоље и ископате рупу за њега.

Сађење дрвета је увек посебан чин и савршен начин да обележите неки важан догађај као што су рођење или венчање.Дрвеће има кључну улогу у животној средини. Оно чисти ваздух који удишемо, упија прашину и буку, пружа храну и склониште дивљим животињама и функционише као климатски термостат. Током лета ствара добродошлу хладовину у којој је неколико степени нижа температура него у сенци коју стварају зграде. Током хладних зима, грање дрвећа ствара ваздушне џепове који задржавају топлоту и стварају блажу микроклиму.



Избор правог дрвета

Главни критеријуми приликом садње дрвета треба да буду његова одрживост у условима конкретног земљишта и климе као и његова коначна величина. Постоји велик избор малог дрвећа које је погодно за мале баште, као што су врсте рода Sobus и Cornus,многе врсте јавора, дивље јабуке Amelanchier lamarckii.

У малој башти нарочито је важно да дрвеће буде изузетно занимљиво током целе године. Томе ће допринети леп изглед коре, боја лишћа, јесење лишће и плодови - како украсни, тако и јестиви.На избор дрвета утиче и место на које сте планирали да га посадите.Дрво мора да одговара вашој башти. Можда из детињства имате дивна сећања на жалосне врбе поред језера у парку, али тој врсти дрвећа неопходна је влага, која постоји поред језера, и довољно простора кога има у парку, али ни једног ни другог нема у просечном дворишту иза куће с језерцетом.



Смештање дрвета

Постоје многе страшне приче у којима се дрвеће окривљује за оштећивање кућа - корење које разбија темеље или блокира канализацију и слично. Међутим, само корење ретко кад оштећује грађевине. Већина проблема настаје у глинастим земљиштима, која се или слежу после веома сушног времена или подижу (шире), обично после вађења дрвета. Здраво дрво узима велике количине воде из земље и за време изузетно јаких суша земљиште се исушује и тоне. Кад се дрво извади,оно више не вуче воду из земље, што код глинастог земљишта узрокује подизање.

Корење дрвећа понекад продире у канализационе цеви, у којима се током времена прошири и изазива њихово пуцање. Брезу,трешњу, јабуку, крушку и шљиву треба садити на удаљености већој од 4 m од куће, нарочито у тешким земљиштима. Јасен, багрем,кестен, липу, платан, јаворолисни платан и врбу треба садити на најмање 7 m од куће,а храст и тополу нај безбедније је држати даље од 12 m од куће или већих помоћних зграда.Кад садите дрвеће ослоните се на логику здравог разума. Погледајте положај сунца током дана и замислите где ће падати сенка дрвета. Пазите да ваш омиљени кутак за доручак не падне у дубоку хладовину. Не заборавите, корење се шири по површини која је већа него она коју наткриљује крошња,што значи да смањује ниво влаге и хранљивих састојака у земљишту које окружује дрво.



Проређивање и плетење грања и прућа

Редовним орезивањем и усмеравањем раста грана може се постићи прилично велик раст дрвета у ограниченом простору. Бреза, липа, платан и граб могу да се користе за живе ограде које изгледају као живице на високим пањевима, са слободним простором између њих.Такође, гране могу да им се преплету тако да расту дуж водоравног рама, а да се бочни изданци орезују.Оба стила постижу раст у висину без заузимања много простора, али биће успешни само ако се дрвеће редовно орезује једном годишње да би добило поткресан, уредан изглед.

У старијим баштама, људи се често боре с"великим дрвећем које баца широку сенку и доминира пејзажом. Многе врсте високог дрвећа, као што су липа и бреза, могу да се окресују, што значи да им се орежу све гране и стабло до висине човека. То треба да се ради сваких 7 до 10 година. По традицији, дрвеће се окресује да би се добило дрво за кућну употребу, а млади изданци се штите од животиња које би да их једу. Сличан поступак је узгајање прућа, због ког се дрво одсече до пања. Лесково пруће је популарно јер је савитљиво и вишеструко корисно у башти. Еукалиптус се често гаји као пањ или поткресан жбун у жбунастим или мешовитим рубовима (живицама) башта у умереним пределима. Његово плавичасто-бело лишће веома је лепо као позадина за друге биљке и нарочито је популарно међу аранжерима цвећа.


Bookmark and Share