Здрава Србија :

Српско село Рашке области одбројава своје последње дане – гаси се, остаје без становника. Из села воде једносмерни путеви са два крака. Један крак води у друге крајеве средишње Србије и у свет, а други једносмерни крак води на онај свет. Не враћају се ни једни ни други. За ове прве село је умрло, а ови други су умрли за себе и остале. Са њима умире и село.

Народне мудрости су мудрости хиљадугодшњих искустава. Добрих или – лоших. Имају огромну вредност ако се из њих извуку поуке. Као у оној да у свакој невољи има и по нешто – добро. Несрећне последице после катастрофалних поплава у Србији исправљаће се споро и веома тешко. Оно опште-народно (струја-вода-путеви-мостови-школе-. . .) ићи ће неким током, у зависности од многих околности. Вероватно без већих дилема, већ према (финансијским) могућностима и познатим стандардима.

Групе солидарне размене облик су алтернативне економије. Ради се о групама људи који купују и размењују одређене производе и услуге уважавајући принципе солидарности, транспарентности и поверења. Најчешћи пример је групно набављање сезонског органског поврћа и воћа директно од малих локалних произвођача.

Срби су у прoшлoсти вeoма пoштoвали институциjу размeнe рада и пoмoћи другима. Jeдан oд видoва тe пoмoћи била je мoба, захваљуjући кojoj je сваки члан заjeдницe мoгаo успeшнo да oбави наjважниje практичнe пoслoвe и такo oбeзбeди oпстанак свoje пoрoдицe. Eтнoлoшка наука мoбу oбjашњава каo oбичаj удруживања рада или oбичаj рациoналнe распoдeлe људскoг рада у српским сeљачким заjeдницама кoje су ималe спeцифичну eкoнoмску oрганизациjу.

Један историчар је записао: "Када би се истраживало шта је који народ дао оригиналној људској култури, српски би се могао похвалити епским песмама и пиротским ћилимима." Они су обележје не само града Пирота, већ и српске културне баштине у целини и један од најстаријих заната овог поднебља.