Sušenje lekovitog i aromatičnog bilja


Začinsko i lekovito bilje, 07.07.2016.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Sušenje je jedan od najstarijih načina konzerviranja, odnosno prerade svežeg biljnog materijala. Koristi se vrlo često kao glavni način obrade, posle skupljanja ili njegove proizvodnje u polju, radi smanjivanja vlage u ubranim biljnim delovima na nivo koji obezbeđuje nesmetano čuvanje, odnosno manipulaciju do konačne upotrebe. Sveže biljne delove koji predstavljaju rod treba sušiti tako da sačuvaju boju i aktivne materije, a nivo vlage u biljnim drogama na kraju sušenja treba da bude 8 - 12 %.

Za svaku proizvodnju sa ekonomske tačke gledišta važno je da proces sušenja ima niske troškove kako bi roba bila konkurentna na tržištu, uz istovremeno ispunjenje zahteva u vezi sa kvalitetom. Kod proizvodnje lekovitog bilja primenjuju se dva načina sušenja:


Prirodno sušenje.

Odvija se napolju u posebno pripremljenom i ograđenom prostoru. Listovi, cvetovi ili herba uglavnom se suše u tankom, rastresitom sloju, na lesama, asurama ili daskama, u senci i na promaji. Najpogodnije prostorije za sušenje su tavani, šupe, čardaci. Prilikom šušenja biljni materijal treba prevrtati, ali to treba raditi sa velikom pažnjom da ne bi došlo do nepoželjnog drobljenja i usitnjavanja materijala. Ako se biljke prostiru u debelom sloju, materijal se ne suši efikasno, nego usled visokih temperatura, fermentiše pa dolazi do kvarenja. Podzemne organe pre sušenja treba dobro oprati, iseći po dužini na 2 - 4 dela, a zatim staviti da se suše direktno na suncu. Dužina sušenjazavisi od vremenskih prilika. Listovi i cvetovi se suše kraće, obično 3 - 8 dana, za razliku od korenja, koje se suši i do dve nedelje. Trebe izbegavati sušenje biljnog materijala direktno na golom zemljištu. Mesta na kojima se suši biljni materijal treba da budu izolovana od insekata, glodara ptica i ostalih štetočina. Kvalitet ovako osušenog biljnog materijala je veoma dobar.



Sušenje u termičkim sušarama.

U termičkim sušarama vreme sušenja se skraćuje na sate, a u modernim postrojenjima i na minute.Pri sušenju toplim vazduhom mogu precizno da se podešavaju važniji činioci sušenja kao što su: temperatura, relativna vlažnost, brzina protoka vazduha, pristup svetlosti. Sušenje može da traje i nekoliko sati. Postoji više tipova sušara sa toplim vazduhom: tunelske sušare, sušare sa komorama i sušare sa transportnim trakama. Temperatura sušenja zavisi od tipa sušare i karakteristika droge. Mnoge aromatične vrste suše se na temperaturama do 40 - 45 C. Kod sušara koje suše vrelim vazduhom temperatura vazduha je 200 - 1000 C, a trajanje svega 2 - 5 minuta. U poslednje vreme primenjuje se sušenje pomoću solarne energije.





Nemanja Konstantinović dipl.ing.



Bookmark and Share