SORTE LEŠNIKA


Voćarstvo, 10.09.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Uspešna proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo više nego kod drugih voćnih vrsta, jer su uglanom stranooplodne (autosterilne), a manji broj je samooplodan. Praksa je pokazala da svako proizvodno područje sa specifilnim klimatskim i pedološkim karakteristikama mora imati sopstveni sortiment. Postoji više načina da se grupišu sorte leski. U primeni je klasifikacija koja leske grupiše na: pitome, plemenite, kulturne sorte i šumske forme. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Način postanka, tj. rodonačelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti leska nije prikladan. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe:


Lambert sorte

Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i građi. Omotač u ovih sorti je razrezan, duži je od ploda, po izgledu podseća na ''bradu''. U ovu grupu spadaju privredno značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova.


Celske sorte


Značajna karakteristika u ovih sorti je takođe građa omotača. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog, u pogledu veličine takođe su moguća velika variranja.


Lambert hibridi

Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Plodovi su slični lambert sortama, a po omotaču celskim sortama. Plodovi lako ispadaju iz omotača. Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzumiranje i za industrijsku preradu.


Celski hibridi

Sorte ove grupe su nastale kao lambert hibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte.



Šumske forme

Razne forme šumskog lešnika, koji se ne kultiviše, svrstane su u ovu grupu. Ovde nije reč o sortama, jer se o njima ne radi, već o razniim formama i slično.


Primeri najčešće uzgajanih sorti

















Sortiment leske


Lešnik Enis

Leska, sorte ”Enis” je poreklom iz SAD. Spada u novije sorte i visoko je kvalitetna sorta.Ima lepe, vrlo krupne plodove (oko 4,7g) loptasto do malo izduženog oblika, svetle i prugaste ljuske. Kasno cveta. Rese a i ženski gametofiti su zreli najčešće u martu. Kasno cveta i sazreva kasno. Randman jezgra je oko 49%. Omotač ploda je umereno razvijen, a plodovi pri trešenju lako ispadaju pa se preporučuje za masovno gajenje u plantažama. Nije osetljiv prema niskim temperaturama. Dobra je i redovna rodnost. Ovo je najkrupnija sorta lešnika. Dobri oprašivači su mu: Halski džin, Kontorta, Purpurna maxima.
Vreme zrenja: sredina septembra a podloga na kojoj se kalemi Enis je izdanak, mečije leske.


Lešnik Tonda đentile romana

Leska,sorte ”Tonda Đentile Romana” je poreklom iz Italije. Tonda Đentile Romana je velike bujnosti, žbunastog oblika ali raste uspravno pa se može gajiti i kao stablašica jer formira malo izdanaka. Dobro podnosi hladnoće pa se može gajiti i u hladnijim kontinentalnim područjima. Cvetanje je srednje kasno, dobar je oprašivač za većinu sorti (nju dobro oprašuju Kosford, Davian, Mortarel i drugi). Sazreva krajem avgusta meseca. Raste u grozdovima, u proseku 3,2 ploda, srednje krupnoće (oko 2,8 g). Omotač je duži od ploda, ljuska je tanka, kestenjasto prugasta. Jezgro je vrlo kvalitetno a radman je oko 45 posto. Žbun je srednje bujan, dobro rađa. Izražene je homogamije (Homogamija je istovremeno cvetanje muških i ženskih cvetova). Prosečno u može biti 2-3 ploda. Oprašuju ga: Okrugli Đifonski i Mortarela. Tražen je u industriji slatkiša. Dobro podnosi hladnoće pa se može gajiti i u hladnijim kontinentalnim oblastima. Podloga na kojoj se kalemi Tonda Đentile Romana je izdanak, mečije leske.


Lešnik Tonda Đentile Delelange

Leska, sorte ”Tonda Đentile Delelange”je poreklom iz Italije. Žbun je srednje bujnosti, daje dosta izdanaka i rano cveta. Rano resa tako da se resanja i zrenje ženskih gametofita nikada ne podudara te je izražena protaginija. Zbog svega toga joj je potreban oprašivač, uglavnom Kosford, Halski Džin i Negret a zbog slabe klijavosti polena ona sama je loš oprašivač. Sazreva rano u avgustu mesecu. Plodovi su okruglasti sa zaoštrenim vrhom, u grozdu ih ima 2-3 i sitni su, mase u proseku oko 2,5 g. Omotač ploda je koliki i plod pa plodovi lako ispadaju iz njega, ljuska je tanka ali tvrda. Žbun je srednje bujan. Rodna je sorta lešnika. Radman jezgra je oko 58 posto. Veoma rano cveta, protaginičan je (Protaginija je ranije cvetanje zenskih cvetova u odnosu na muške). Autosterilna je, treba joj oprašivac. Dobro je oprašuju Kutard i Negret. Zbog slabe klijavosti polena loš je oprašivač. Podloga na kojoj se kalemi Tonda Đentile Delelange je izdanak, mečije leske.


Lešnik Tonda di Gifoni

Leske, sorte ”Tonda Di Gifoni” je poreklom iz Italije. Potice sa Sicilije. Stablo joj je srednje razvijeno (od široke do uspravne krošnje - žbuna) i nije bujno. Osetljiva je na kasne prolećne mrazeve. Odlikuje se dobrom rodnošću i odličnim kvalitetom plodova. Rano resa, a dobro je oprašuju Barselona, Okrugli beli i drugi. Plod je okruglastog oblika, srednje krupan, mase oko 2,5 g, u grozdu ih ima u proseku 2-3. Okruglasti omotač je duži od ploda, ali kada sazri plod lako ispada iz njega. Ljuska je srednje tanka obojena kestenjastim prugama. Radman jezgra je oko 46 posto. Osetljiva je na kasne prolećne mrazeve, tako da se preporučuje za gajenje u toplijim i mediteranskim područjima. Podloga na kojoj se kalemi Tonda Di Gifoni je izdanak, mečije leske.




Lešnik Halski Džin

Voćne sadnice leske, sorte“Halski Džin” je poreklom iz Njemačke a po nekima i iz Holandije. Stablo je bujno i vrlo rodno i visoko. Otporna je na niske zimske temperature zbog čega se može gajiti i u područjima s hladnijom klimom. I muški i ženski cvetovi cvetaju kasno. Ima izraženu protandriju i bogat je polenom. Za njega su dobri oprašivači Kosford i duge Španske sorte. Sazreva krajem avgusta ili početkom septembra meseca. Plod je vrlo krupan, okruglasto-koničnog oblika i malo pljosnat, mase oko 3,6 g. U grozdu ih ima do 5 komada. Ljuska je tamno smeđe boje. Omotač je dug, u ravni ploda ili malo duži. Radman jezgra je oko 37 posto. Preporučuje se za gajenje u društvu sa još 2-3 sorte u cilju međusobnog orpašivanja. Podloga na kojoj se kalemi Halski Džin je izdanak, mečije leske.


Lešnik Ludolf

Ludolf - Grm je bujan i vrlo rodan. Kasna je sorta. Cveta srednje rano. Ima srednje krupne plodove; loptastog oblika, ukusan je i težine oko 2 g, okruglastog oblika mrke boje. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Sazreva tokom avgusta. Radman jezgra je oko 40 posto. Podloga na kojoj se kalemi Ludolf je izdanak, mečije leske.





Lešnik Crveni lambert

Voćne sadnice lešnika,sorte” Lambert crvenolisni” je slabo bujna, vrlo rodna sorta i prvenstveno se koristi kao sorta ukrasnog lista i dobar oprašivač. Srednje je bujnosti i vrlo dobro rađa. Cveta kasno a sazreva rano. Dobri oprašivači za nju su Kontort, Enis, Halski Džin i drugi. Plod je sitan, mase oko 1,3 g. Omotač je duži od ploda a ljuska srednje tvrdoće lepe prugaste površine. S obzirom da je omotač vrlo razvijen, redovno se bere a ne trese. U grozdu može biti i do 7 plodova. Posebno je atraktivna zbog crvenog lišća koje je vrlo lepo i dekorativno. U proleće je crvenog lista a u leto su joj crveni samo vrhovi. Radman jezgra je oko 48,5% a po nekim izvorima i do 55%. Podloga na kojoj se kalemi Lambert crveni je izdanak, mečije leske.


Lešnik Kosford

Leska, sorte”Kosford”je stara engleska sorta. Stablo je bujno i razgranato i vrlo rodno. List je srednje veličine, obrnuto jajastog oblika. Cveta kasno i izražena je protandrija. Srednje je otpornosti na niske zimske temperature. Dobro je oprašuju Lunga di Spagna, Crveni Lambert, Halski Džin i drugi. Plod je srednje krupnoće,mase oko 2,5 g. Sazreva srednje kasno. Plod je obrnuto jajastog oblika, uži je pri osnovi nego pri vrhu, ljuska je tanka - izrazito crvene boje kao i jezgro koje je glatko i crveno. Omotač je u ravni ploda ili malo duži. U grozdu ima prosečno 1,5 plod a po ne nekim izvorima 2 do 4 ploda. Radman jezgra je 50-54%. Podloga na kojoj se kalemi Kosford je izdanak, mečije leske.


Lešnik Lambert

Leska, sorte ”Lambert” vodi poreklo iz Engleske,a ima ga i u Španiji i SAD. Može se naći i na našem prostoru. Žbun je slabo do srednje bujan i dobro rađa. Cveta kasno i protandričan je. Dobro ga oprašuje Halski Džin, Kontort itd. Plod je duguljast sa zaobljenim vrhom s obe strane i spljošten. Ljuska je sa svetlosmeđim prugama i srednje debljine. Sazreva krajem avgusta meseca. Kupola je dva puta duža od ploda i čvrsto ga obmotava. Podloga na kojoj se kalemi Lambert je izdanak, mečije leske.


Lešnik Istarski dugi

Leska, sorte”Istarski dugi”vodi poreklo iz Istre, Hrvatska. Stablo je bujno i vrlo rodno. Cveta rano i rano sazreva,protandričan je. Dobro ga oprašuju Tonda Đentile Romana, Davian i drugi. Plod je lep, duguljast i krupan, mase oko 3,4 do 3,5 g. Ima relativno razvijen omotač iz koga plodovi teško ispadaju. Ova sorta je dosta osetljiva na sušu. U grozdu ima u proseku 3-5 ploda. Radman jezgra je 46%. Podloga na kojoj se kalemi Istarski dugi je izdanak, mečije leske.


Lešnik Mortarela

Leska, sorte”Mortarela”je Italijanska sorta. Srednje je bujnosti koja dosta dobro rađa. Cveta srednje rano i ima izraženu homogamiju. Takođe i rano sazreva. Dobro ga oprašuju Tonda Đentile dele Langhe, Kosford, Davian, Romana i druge. Otporna je na niske temperature pa se preporučuje za uzgoj u područjima sa niskim temperaturama. Plod je srednje krupnoće, okruglast, mase oko 2,2 g . U grozdu ima 4-5 ploda. Omotač je duži od ploda, ljuska tanka i lako se lomi. Radman jezgra je oko 45 posto. Podloga na kojoj se kalemi Mortarela je izdanak, mečije leske.




Lešnik Rojal

Leska, sorte”Rojal”je stvorena u SAD-u i zapravo je hibrid Barselone i Davijane a gaji se od 1934.godine. Stablo je vrlo bujno i raste uspravno. Cveta srednje rano i protendričan je. Dobro ga oprašuju Halski Džin, Kosford, Bolvijera i Crveni Lambert. Plod je vrlo krupan, mase oko 4,2 g. Okruglastog je oblika i najčešće rađa u grozdovima. U grozdu ima u proseku 2,5 ploda. Omotač je duži od ploda. Ljuska je srednje debljine i prekrivena tamnim prugama. Sazreva srednje kasno. Radman jezgra je oko 43 posto. Podloga na kojoj se kalemi Rojal je izdanak, mečije leske.


Lešnik Istarski okrugli

Leska, sorte”Istarski okrugli”vodi poreklo iz Istre, Hrvatska. Plod je krupan,prosečne mase oko 3 g. Okruglastog oblika, omotač u ravni ploda iz kog plod teško ispada što se smatra nedostatkom, jezgro vrlo ukusno. Stablo je veoma bujno, osrednje rodnosti. Sazreva krajem avgusta meseca. Podloga na kojoj se kalemi Istarski okrugli je izdanak, mečije leske.


Rimski okrugli (tankoljuskasti)

Leska, sorte “Rimski okrugli”vodi poreklo iz Italije. Plod je krupan, mase oko 3,1 g. Okruglast, rebrast, neznatno izdužen. Omotač je ravan sa vrhom ploda, plodovi zreli lako ispadaju iz njega, ljuska je debela,teško se lomi. Randman jezgra 42%. Žbun je vrlo bujan, uspravnog rasta. Daje malo izdanaka. Pojedinih godina prerodi, da bi naredne godine podbacio u rodu (alternativno ili naizmenično rađanje). Rano cveta ženskim cvetom, još u decembru (protaginična). Daje do tri ploda u račvici, samosterilna je (treba joj oprašivač). Dobro ga oprašuju Istarski dugi, Ludolf i Halski Džin. Dobar je oprašivač za većinu sorti. Podloga na kojoj se kalemi Rimski okrugli je izdanak, mečije leske.




Vladan Trandafilović, dipl.ing.



Bookmark and Share